Istraživači sa University of Oxford koristili su pasivno seizmičko snimanje (zemljotrese 1996–2007, 23 stanice) da bi mapirali unutrašnjost vulkana Soufrière Hills i otkrili fokusiranu leću hipersalne, metalima natopljene tečnosti prečnika 1–1,5 km na ~2 km dubine. Otkriće pokazuje da se potencijalna rudišta i geotermalni resursi mogu detektovati bez bušenja, ali su potrebna dodatna ispitivanja sastava, koncentracija i bezbednosti eksploatacije u aktivnim vulkanskim uslovima.
Otkrivena Metalima Bogata Zona Ispod Aktivnog Vulkanа Soufrière Hills — Potencijal Za Rude I Geotermiju
Volcanoes can be rich sources of metals. (Hafsteinn Karlsson/500px/Getty Images)
Vulkani mogu izazvati veliku štetu kada eruptiraju, ali istovremeno kriju vredne prirodne resurse: vrući, slani rastvori iz magme često su bogati metalima koji se koriste u baterijama, elektronici i industriji.
The researchers used seismic wave analysis to identify the composition of the rock under the Soufrière Hills volcano. (Bogiatzis et al.,Geophys. Res. Lett., 2026)
Istraživači predvođeni timom sa University of Oxford identifikovali su zonu bogatu metalno-natopljenim rastvorima ispod aktivnog karipskog vulkana Soufrière Hills. Rad je objavljen u Geophysical Research Letters (Bogiatzis et al., 2026).
YouTube Thumbnail
Kako su došli do otkrića
Umesto bušenja, naučnici su iskoristili pasivno seizmičko snimanje: analizirali su podatke o zemljotresima u periodu 1996–2007 prikupljene sa 23 monitoring stanice. Detaljnom obradom hiljada P-talasa (bržih) i S-talasa (sporijih) izgradili su 3D mapu unutrašnjosti vulkana. Pošto se talasi različito šire kroz rastopljenu magmu, čvrste stene ili fluidom ispunjene zone, tim je mogao da razlikuje ove strukture bez bušenja.
Vertical cross-sections of the Soufrière Hills volcano. Key anomalies in seismic data (labeled A-E) enabled the researchers to discriminate between brine, melt, and clay. The earthquakehypocentersare marked with dots. (Bogiatzis et al.,Geophys. Res. Lett., 2026)
Šta su našli
Tim je identifikovao fokusiranu leću hipersalne, metalima natopljene tečnosti prečnika oko 1–1,5 km, na dubini od približno 2 km ispod površine. Autori opisuju ovaj sjemenski rezervoar kao subvolkansku magmatsku brinu formiranu faznom separacijom superkritičnih fluida iz uzlazne i kristalizujuće magme — tip tečnosti koji može koncentrisati kritične metale.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
"Pojava subvolkanskih magmatskih brina ima veliku ekonomsku važnost, jer ove hiperslane tečnosti mogu nositi kritične metale," navode autori.
U radu su takođe mapirani čvrsto vulkansko jezgro, zone cirkulišućih geotermalnih fluida i glineni pokrov izmenjen delovanjem tih fluida. 3D model se poklapa sa ranijim studijama, što dodatno potvrđuje pouzdanost metode.
Šta ovo znači — mogućnosti i rizici
Otkrivanje takvih leća znači da bi u budućnosti moglo biti moguće pristupiti metalima i geotermalnoj energiji ispod aktivnih vulkana bez čekanja na formiranje klasičnih rudnih ležišta. Međutim, autori upozoravaju da su potrebna dalja istraživanja da se utvrde sastav i koncentracije elemenata, kao i tehnička i bezbednosna izvodljivost eksploatacije u visokotemperaturnim, geološki nestabilnim uslovima.
Pasivne seizmičke tehnike, kako pokazuje ova studija, mogu de-riskirati buduće bušačke kampanje usmeravanjem na najperspektivnije ciljeve, ali bilo kakva komercijalna eksploatacija zahtevaće rigorozne procene rizika i tehnologije otporne na ekstremne uslove.
Zaključak: Studija pruža novi uvid u to gde i kako potražiti metalne izvore pod vulkanima i pokazuje da seizmička imidžing tehnika može precizno otkriti podzemne, metalima bogate brine bez invazivnih metoda.
Rad: Bogiatzis et al., Geophysical Research Letters, 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
