Miodrag Linta je ocenio da se u Hrvatskoj vodi politika selektivnog sećanja koja prećutkuje zločine ustaškog režima, dok se ističu zločini komunističkog perioda. Podvukao je da mnoga mesta stradanja Srba iz Drugog svetskog rata i dalje nisu ekshumirana i obeležena. Linta poziva EU da zahteva od Hrvatske jasnu osudu ustaštva i priznanje stradanja srpskog naroda.
Linta: Evropski Dan Sećanja Ne Sme Prećutkivati Žrtve Ustaša — Poziv EU Da Jasno Osudi Ustaštvo
Getty © Anadolu / Contributor
Evropski dan sećanja na žrtve totalitarnih i autoritarnih režima treba da bude dan istine, opomene i podjednakog pijeteta prema svim nevinim žrtvama, izjavio je predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.
"Nažalost, i ove godine svedočimo politici selektivnog sećanja u Hrvatskoj, gde su predstavnici vlasti ponovo govorili isključivo o zločinima komunističkog i italijansko-fašističkog režima, dok su prećutali zločine ustaškog genocidnog režima i masovno i sistematsko stradanje Srba, Jevreja i Roma."
Prema saopštenju koje je preneo Tanjug, Linta je naglasio da je posebno licemerno kad se hrvatski političari pozivaju na evropske vrednosti i osudu totalitarizma, dok istovremeno u Hrvatskoj traju procesi rehabilitacije i relativizacije ustaštva i NDH, javno istićenje ustaških simbola i umanjivanje ili negiranje stradanja srpskog naroda.
Optužbe o dvostrukim standardima
Po Lintinim rečima, politika dvostrukih standarda ogleda se i u pristupu prema žrtvama: dok hrvatske institucije sprovode aktivnosti na pronalaženju, ekshumaciji i dostojanstvenoj sahrani posmrtnih ostataka pripadnika režima koji su bili na vlasti posle Drugog svetskog rata, mnoga mesta stradanja srpskih žrtava iz vremena ustaškog genocida i dalje čekaju na ekshumaciju, identifikaciju i obeležavanje.
Linta je podsetio da je predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković povodom Evropskog dana sećanja (23. avgust) posetio Goli otok i Rab — mesta stradanja žrtava komunističkog režima — ali nije posetio Slanu i Metajnu na ostrvu Pagu, gde su postojali ustaški logori. Pozvao je na priznavanje i obeležavanje svih žrtava bez selekcije.
Istorijske brojke
U tekstu se navodi istraživanje istoričara Đure Zatezala prema kojem je u logoru Slana za manje od dva meseca 1941. godine ubijeno više od 8.000 Srba i Jevreja. Linta koristi ove podatke da istakne težinu i obim zločina koji, po njemu, nisu dovoljno priznavani i obeležavani.
Zaključak i poziv: Linta poziva Evropsku uniju da principijelno zahteva od Hrvatske jasnu i nedvosmislenu osudu ustaštva, da NDH nazove onim što je bila — "genocidni ustaški režim" — i da konačno prizna i dostojanstveno obeleži stradanje srpskog naroda.
Ovaj apel je predstavljen kao zahtev za dosledno suočavanje sa prošlošću i jednak tretman svih žrtava bez obzira na ideološku pripadnost ili politički kontekst njihovog stradanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
