Tekst analizira kako su reakcije na smrt Ratka Mladića postale deo diplomatskog pritiska između Hrvatske i Crne Gore. Grlić Radman osuđuje glorifikovanje Mladića i povezuje to sa zahtevima Zagreba prema Podgorici, dok Crna Gora označava javno saučešće neprihvatljivim. Autor podseća i na godišnjicu "Oluje", masovno proterivanje Srba i porast ustaških simbola u javnom životu Hrvatske. Zaključak poziva na doslednu primenu evropskih vrednosti i odgovoran regionalni dijalog.
Saučešće Kao Politika: Kako Je Smrt Ratka Mladića Postala Politički Argument u Regionalnim Odnosima
Getty © Anadolu / Contributor
Nije nova pojava da zvanični Zagreb koristi težnju Podgorice za članstvom u Evropskoj uniji kao instrument pritiska. U tom kontekstu, izjave šefa hrvatske diplomatije Gordana Grlića Radmana koje povezuju reakcije na saučešće i nerešena bilateralna pitanja dodatno zaoštravaju atmosferu u regionu.
Grlić Radman je istakao da su odnosi Hrvatske i Crne Gore opterećeni pitanjima koja, kako je rekao, nadilaze čisto bilateralne teme i dotiču se "vrednosnih, civilizacijskih pitanja". Navedeni zahtevi Zagreba uključuju obeštećenje logoraša, odgovore na 14 nestalih i potpisivanje ugovora o kopnenoj granici.
U izjavi koja je privukla pažnju, Grlić Radman je osudio glorifikovanje Ratka Mladića i ocenio ga kao uvredu žrtvama ratnih zločina, pozivajući se pritom i na sećanje na Srebrenicu. Njegove primedbe usledile su posle javno izraženog saučešća Andrije Mandića Darku Mladiću, sinu preminulog generala.
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Crne Gore ocenilo je to saučešće kao "neprihvatljivo i protivno vrednostima na kojima počiva Evropska unija", što je dodatno produbilo diplomatsku tenziju. Krajem jula objavljeno je pismo u kojem se iznose zahtevi i rokovi za rešavanje otvorenih pitanja — što Podgorica vidi kao oblik pritiska povezan s napretkom ka EU.
Autor teksta, međutim, skreće pažnju i na unutrašnje probleme Hrvatske: svake godine se obeležava godišnjica vojne akcije "Oluja" nakon koje je protjerano preko 250.000 Srba, dok je oko dve hiljade ljudi ubijeno ili nestalo. Tekst osuđuje to što komemoracije često prerastaju u javne manifestacije sa elementima ustaškog ikonografije i pozdrava.
U javnom prostoru se takođe pominje pojavnost kontroverznog muzičara Marka Perkovića "Thompsona" čiji repertoar i publika povremeno uključuju ustaške simbole i pozdrave. Autor upozorava da bi umesto retoričkih napada na "zlokobni duh" pojedinaca trebalo glasnije govoriti o rastućim znakovima ekstremizma i revizionizma u društvu.
Poruka teksta glasi: dok jedni koriste emotivne događaje za politički pritisak, istovremeno ostaje nerešeno pitanje kako region suočava s nasleđem ratova — politički, pravno i moralno.
Zaključak je poziv na doslednost: ako se vrednosti EU koriste kao kriterijum, one moraju važiti jednako za sve — u pogledu suočavanja s prošlošću, kažnjavanja ratnih zločina i zaštite prava žrtava. Regioni odnosi ne bi smeli biti sredstvo ucene, već prostor za odgovoran dijalog i pomirenje.
Pomozite nam da budemo bolji.
