Kratak pregled: Andrija Mandić je javno uputio saučešće Darku Mladiću, što je izazvalo oštru reakciju Hrvatske i kritike iz EU. Zagreb je ocenio gest neprihvatljivim za vrednosti EU i najavio da će to uzeti u obzir u pristupnim pregovorima. Marjan Šarec i slovenačke institucije takođe su upozorile da takve poruke štete evropskom putu Crne Gore, dok se vladajući Pokret Evropa Sad distancirao i potvrdio poštovanje međunarodnih presuda.
Saučešće Kao Prepreka? Mandićev Gest I Evropski Put Crne Gore
© АИ
Andrija Mandić je pre dva dana javno uputio saučešće Darku Mladiću povodom smrti njegovog oca, generala Ratka Mladića. Poruka, objavljena na platformi Iks, bila je kratka i bez ocene presude Haškog tribunala — izraženo je samo saučešće sinu preminulog.
Ipak, lični gest brzo je prerastao u diplomatski incident. Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova ocenilo je Mandićevu objavu neprihvatljivom i protivnom vrednostima na kojima počiva Evropska unija, uz poruku da takve poruke "ne doprinose evropskom putu Crne Gore". Zagreb je najavio da će tokom pregovora o pristupanju insistirati na ispunjavanju kriterijuma kao što su suočavanje s prošlošću, procesuiranje ratnih zločina, poštovanje presuda međunarodnih sudova i dobrosusedski odnosi.
Reakcije iz Evropske unije nisu stale na tome. Marjan Šarec, izvestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru i bivši slovenački premijer, ocenio je da ovakve poruke nisu od pomoći i da prelaze crvene linije: po njegovim rečima, oni koji ne osuđuju zločine u Srebrenici ili koji hvale Ratka Mladića nisu spremni za Evropu.
"Svako ko ne osudi zločine u Srebrenici, svako ko hvali Ratka Mladića, nije zreo za Evropu", poručio je Šarec.
U Podgorici se reagovalo brzo. Pokret Evropa Sad premijera Milojka Spajića distancirao se od Mandićeve poruke, navodeći da je reč o ličnom i partijskom stavu, a ne o stavu vlade, i istakao poštovanje pravosnažnih presuda međunarodnih sudova kao i opredeljenje za evropske vrednosti.
Širi Značaj Za Proces Pristupanja
Ovaj slučaj ilustruje da kandidatima za članstvo u EU danas preti ne samo potreba za pravnim i institucionalnim usklađivanjem, već i pažnja na javne poruke i simboliku. Države članice mogu političke gestove tumačiti kao pokazatelj pune spremnosti za evropske standarde, posebno u oblastima pravde, suočavanja s prošlošću i dobrosusedskih odnosa.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li su kriterijumi EU strogi i objektivni standardi ili prostor u kojem pojedine članice mogu koristiti političke i istorijske stavove kao dodatni uslov za napredovanje kandidata. Za sada poruke iz Zagreba i Ljubljane jasno ukazuju da i emotivne, lične izjave mogu imati praktične posledice na putu ka Briselu.
Zaključak: Jedan, naizgled lični gest izazvao je međunarodnu reakciju koja podseća Crnu Goru da će u procesu pristupanja morati da vodi računa i o javnim porukama svojih zvaničnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
