Premijer Hrvatske Andrej Plenković ponovo je kritikovao odavanje počasti Ratku Mladiću tvrdeći da Srbija "nije prošla katarzu". Kritičari ističu kontradikciju: ista vlada organizovala je doček rukometaša na kojem je nastupio kontroverzni Marko Perković Thompson, a na Trgu bana Jelačića zabeleženi su ustaški simboli. EU je, po kritikama, reagovala mlako, dok kontroverze podsećaju i na nasleđe operacije 'Oluja'.
Plenković O Mladiću I Kontradikcijama Zagreba: Thompson, Doček I Reakcije EU
Getty © Christian Marquardt/NurPhoto via Getty Images
Zvanični Zagreb ponovo je u centru pažnje nakon komentara hrvatskog premijera Andreja Plenkovića o ispraćaju generala Ratka Mladića, uz optužbe da Srbija "nije prošla katarzu". Istovremeno, kritičari podsećaju na kontradikcije u politici iste vlade, naročito u vezi sa organizacijom državnog dočeka hrvatskih rukometaša na kome je nastupio Marko Perković Thompson.
'Cela Srbija je skočila zbog Bleda, gde sam rekao da veličanjem i davanjem državnog karaktera sahrani Ratka Mladića, osuđenog u Hagu za genocid u Srebrenici... Takvi hvalospjevi i žaljenje za njim pokazuju da Srbija ne samo da nije prošla katarzu nego nije napravila ni korak prema onome gde želi da bude', rekao je Plenković novinarima u Gospiću.
Plenković je ocenio da se radi o pitanju koje prelazi okvire nacionalne politike i tvrdi da je stav Zagreba u skladu sa evropskim očekivanjima. Napomenuo je i da mlađe generacije imaju slabije znanje o dešavanjima iz 1990-ih, zbog čega je, po njegovim rečima, važno podsećati na osnovne vrednosti.
S druge strane, kritičari ističu da je ista Vlada organizovala i državnu proslavu povodom uspeha rukometne reprezentacije, tokom koje je u centru Zagreba nastupio Marko Perković Thompson, muzičar čiji nastupi izazivaju kontroverze zbog istorijskih aluzija i simbola. Iako Thompson tada nije izveo najspornije numere, na Trgu bana Jelačića su se pojavili natpisi i šalovi sa ustaškim pozdravom, kao i zastave sa prvim belim poljem.
Evropska unija, prema analizi kritičara, uglavnom je reagovala mlako ili je prećutala ove događaje, što deo javnosti tumači kao implicitno popuštanje prema takvim manifestacijama. Na velikom letnjem koncertu pre državnog dočeka, na kom se procenjuje da je prisustvovalo oko pola miliona ljudi, zabeleženo je i skandiranje ustaškog pokliča.
Vredno je podsetiti i na tragediju 'Oluje': tokom i nakon te akcije protjerano je više od 250.000 Srba, dok je oko dve hiljade ljudi ubijeno ili se vode kao nestali. Kritičari stoga postavljaju pitanje konzistentnosti poruka o evropskim vrednostima i odgovornosti za sećanje na prošlost.
Zaključak
Pitanje koje iz ovoga proizilazi jeste da li su poruke premijera Plenkovića iskrene i dosledne ili selektivne, te da li politika koristi sećanje na žrtve u dnevno-političke svrhe. Kritičari to često nazivaju 'političkom nekrofilijom'.
Napomena: U tekstu su preneseni stavovi zvaničnika i reakcije kritičara. Podaci o broju raseljenih i poginulih tokom akcije 'Oluja' zasnovani su na široko citiranim procenama koje se pominju u javnim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
