Picula: "Srpsko društvo je bolesno" — Pozvao na smenu vlasti u Srbiji posle sahrane Mladića

Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, u gostovanju u emisiji „Brifing“ Jutarnjeg lista otvoreno je pozvao na smenu vlasti u Beogradu i oštro kritikovao reakcije dela srpskog društva povodom sahrane generala Ratka Mladića.

Picula o izborima i potrebnoj promeni politike

Picula je naredne izbore u Srbiji ocenio najvažnijim od 2000. godine i istakao da sama promena ljudi na vlasti nije dovoljna — neophodna je i promena politike. „Promena vlasti u svakom slučaju u Srbiji bi pokazala da su promene kao takve moguće“, rekao je.

Kritika sahrane Mladića i uloga crkvenih predstavnika

Povodom sahrane Ratka Mladića, Picula je kritikovao kako veličanje osuđenog ratnog zločinca, tako i ulogu verskih predstavnika koji su mu se priklonili. Njegovu ocenu sažeo je rečenicom:

„Kada se ratnom zločincu prikloni vođa verske zajednice, to je zapravo možda još jasniji indikator koliko je društvo bolesno.“

Žaljenje zbog reakcije Brisela

Picula je više puta izrazio žaljenje što Evropska unija i institucije Brisela nisu oštrije reagovale — kako na pomenutu sahranu, tako i na druge poteze vlasti u Beogradu. Podsetio je na Vučićevu posetu vojnoj paradi u Moskvi i na, prema njegovim rečima, nedovoljnu reakciju EK na zakone koje je Srbija usvojila u januaru.

Međunarodni aspekti i diplomatske veze

Picula je ukazao na to da su u EU različiti interesi: naveo je primer Francuske i predsednika Emmanuela Macrona, dok je Nemce opisao kao opreznije. Takođe je podsetio da je Vučića nakon sahrane Mladića primio i francuski predsednik, što je, po njegovim rečima, pokazatelj političkih i ekonomskih interesa.

Podsećanje na učešće u "Oluji"

Govoreći o sopstvenom iskustvu, Picula je podsetio da je kao pripadnik hrvatske vojske učestvovao u akciji "Oluja" — događaju nakon kojeg je iz Krajine proterano više od 220.000 Srba, a prema procenama oko 2.000 ljudi je ubijeno ili nestalo. Ovaj podatak je koristio u kontekstu šire regionalne stabilnosti i posledica ratnih događaja.

Region, rizici i preporuke

Picula je upozorio na uticaje Srbije u susednim državama, posebno ističući brigu za Bosnu i Hercegovinu, dok je za Crnu Goru ocenio da ima velike šanse za članstvo u EU — što, kako tvrdi, ne odgovara interesima aktuelne politike u Beogradu. Pozvao je Hrvatsku da u institucijama EU aktivnije koristi svoja prava i da se suprotstavi, kako je rekao, popuštanju autoritarnim tendencijama u Srbiji.

Zaključak

Picula je poručio da bez jasnije reakcije EU i bez promene unutrašnje politike u Srbiji neće doći do očekivanih reformi. Njegove ocene izazvaće reakcije javnosti i političkih aktera u regionu, a pitanje evropske politike prema Beogradu ostaje otvoreno.