Sargassum je plutajuća makroalga koja u otvorenom Atlantiku formira pojas dug oko 5.000 milja i služi kao važno stanište. Kada dopluta do obale — posebno na Key West — počinje da se raspada, oslobađa vodonik-sulfid i neprijatan miris koji ugrožava zdravlje i turizam. Glavni uzroci rasta pojasa su toplije vode i dotok hranljivih materija iz velikih reka; uklanjanje je tehnički i ekonomski zahtevno, a oporavak ekosistema može da traje mesecima, pa i decenijama.
Pojas sargassuma dug 5.000 milja guši plaže Key Westa — uzroci, posledice i moguća rešenja
Sargassum arriving at the beaches of Florida.© iStock.com/Marcial Gonzalez
Gigantski "tepih" algi poznat kao sargassum prekriva hiljade milja Atlantskog okeana. Dok u otvorenom moru ovaj plutajući pojas predstavlja važno stanište za mnoge vrste, kad dopluta do obale postaje ozbiljan problem za ekosisteme, zdravlje i lokalne ekonomije — naročito na mestima kao što je Key West.
Sargassum can free-float in the ocean, creating an ecosystem for hundreds of marine animals.©Andriy Nekrasov/Shutterstock.com
Šta je sargassum?
Sargassum je makroalga od koje postoje dve glavne forme: prikačena za morsko dno i slobodno plutajuća. Slobodno plutajuće naslage formiraju guste, kilometarske tepihe koji u otvorenom moru služe kao „pokretni ekosistem“ za stotine vrsta riba, morskih kornjača i drugih organizama. Najpoznatiji je veliki pojas u tropskom delu Atlantika, često nazivan Great Atlantic Sargassum Belt, dug otprilike 5.000 milja.
Entire beaches can be covered with sargassum belts due to climate change and warmer water temperatures.©Multiverse/Shutterstock.com
Zašto se širi?
U poslednjoj deceniji i više, pojasevi sargassuma znatno su porasli. Glavni faktori su toplije površinske vode i povećani dotok hranljivih materija (npr. đubriva) iz velikih slivova kao što su Amazon i Misisipi, što podstiče bujanje algi. Promene u okeanskim strujama potom odvode delove pojasa ka Karibima i obalama Floride, uključujući Key West.
Entire beaches can be covered with sargassum belts, creating noxious smells.©Arkadij Schell/Shutterstock.com
Uticaj na zdravlje, turizam i ekosisteme
Kada sargassum dopluta do obale i ostane zagušen na mestu, počinje raspadanje. U roku od oko 48 sati na kopnu raspadanje postaje primetno, a potpuna razgradnja može trajati od osam do 16 dana ili duže u plitkim zonama. Mikroorganizmi koji razlažu masu oslobađaju gasove, među kojima su najproblematičniji vodonik-sulfid (H2S) i u manjim količinama amonijak. Ti gasovi stvaraju karakterističan miris „trulog jaja“, iritiraju oči, nos i grlo i mogu pogoršati simptome kod ljudi sa respiratornim oboljenjima. Zbog neprijatnih mirisa i zdravstvenih rizika često dolazi do zatvaranja plaža.
It can take days to weeks for sargassum to disappear from beaches.©Fabian Montano Hernandez/Shutterstock.com
Ekološki problemi uključuju smanjivanje prolaza svetlosti (šteta za mangrove, korale i morske trave), trošenje kiseonika u vodi tokom razgradnje što dovodi do uginuća riba i drugih organizama, taloženje toksičnog otpada koji sakupljaju tepisi algi i opšti pad biodiverziteta. Ekonomski, smanjen broj turista tokom sezona velikih naslaga direktno pogađa lokalne prihode; najgoda godina za Key West bila je 2023, a prognoze za 2026. ukazuju na mogući novi rekord.
Sargassum creates problems for both marine life and shoreline residents.©Rosamar/Shutterstock.com
Zašto je uklanjanje teško?
Mehaničko uklanjanje velikih naslaga deluje logično, ali u praksi je izazovno: te mase su teške i obimne, rad mašina uz obalu može oštetiti staništa i životinje, a operacije su skupe i često neefikasne. Zato se u nekim oblastima koriste zaptivni pojasevi, barijere i sistemi za sakupljanje pre nego što algi stignu na obalu. Neki lokaliteti eksperimentišu i sa preradom sargassuma u kompost ili građevinski materijal, ali te metode još nisu široko primenjene.
Moguća rešenja i mera ublažavanja
Odgovori na problem kombinuju kratkoročne i dugoročne mere: satelitsko praćenje i rane najave, lokalne barijere i selektivno čišćenje plaža, bezbedne metode zbrinjavanja i istraživanje komercijalne upotrebe (npr. kompostiranje, stočna hrana ili biomaterijali). Dugoročno, smanjenje oticanja đubriva i globalne mere za ublažavanje klimatskih promena su ključne za smanjenje učestalosti i obima pojaseva.
Zaključak
Sargassum je u otvorenom moru važan element morskog ekosistema, ali na obali postaje ozbiljan problem sa efektima na zdravlje ljudi, biodiverzitet i privredu. Rešenja postoje, ali zahtevaju koordinisane lokalne akcije, inovacije i globalne napore za smanjenje zagađenja i zagrevanja okeana.
Pomozite nam da budemo bolji.
