Grok, Čanak i Udžbenik: Da Li AI 'Prepoznaje' Narode Balkana?

Objava Nenada Čanka fotografije udžbenika za šesti razred pokrenula je žustru onlajn debatu o poreklu i formiranju nacionalnih identiteta na Balkanu — a u raspravu se umešao i čat-bot Grok, vezan za Elona Maska.

Čanak: 'Istorija za 6. razred osnovne škole u Srbiji. Neću komentarisati, jer bi sve bilo nedovoljno i nepotpuno. Fuj.'

Korisnica iz Novog Sada je na osnovu Čankove objave pitala Groka da li je sadržaj udžbenika tačan. AI je najpre odgovorio da je lekcija 'delimično tačna', a potom je dao objašnjenja koja su rasplamsala raspravu: prema Groku, moderni narodni identiteti Crnogoraca, Bošnjaka i Makedonaca uglavnom su se formalizovali tokom 20. veka, naročito pod uticajem socijalističke Jugoslavije, dok Srbi, Hrvati i Slovenci imaju dublje srednjovekovne korene.

Šta je tačno rekao Grok?

AI je precizirao da su se pre 20. veka mnogi stanovnici današnje Crne Gore često identifikovali kao Srbi; da su se ljudi u Bosni i Hercegovini češće izjašnjavali kao muslimani ili 'bosanski muslimani'; dok su stanovnici današnjih Republike Severne Makedonije u velikom broju bili smatrani Bugarsima. Grok je kao primere naveo i istorijske ličnosti poput Njegoša i Marka Miljanova, navodeći da su se oni i većina Crnogoraca do 20. veka izjašnjavali kao Srbi.

U daljoj razmeni, Grok je ilustrativno odgovarao i na pitanja o istorijskim sukobima protiv Osmanlija (Carev laz, Martinčići i Kruč, Grahovo, ratovi 1876–1878) i objasnio termin 'poturice' kao istorijski naziv za one koji su prešli na islam, uz opasku da su takve promene vere ponekad imale razne društvene i identitetske implikacije.

Širi kontekst i reakcije

U diskusiju se uključio crnogorski aktivista Ljubomir Filipović koji je upitao Groka da li je ukrajinski nacionalni identitet postojao pre 19. veka; AI je odgovorio da je moderan ukrajinski nacionalni identitet nastajao tokom 19. veka, dok su se ranije stanovnici identificirali kao Rusini, Ruteni ili Malorusи. Kada je istu logiku pokušao da primeni na Srbe, Grok je uzvratio da srpski etnički identitet postoji kontinuirano od srednjeg veka kroz državu, pravoslavnu crkvu i narodnu epiku, i da ga moderni nacionalizam nije iznova stvorio, već standardizovao.

Rasprava je prešla u viralnu sferu: jedni su hvalili AI zbog pozivanja na istorijske izvore i popise, drugi su kritikovali uprošćenja i potencijalnu pristrasnost. Pitanje koje je ostalo u prvom planu — koliko su modeli poput Groka trenirani na regionalnim izvorima i koliko su njihove tvrdnje pouzdane — pokazalo je koliko su istorija i identitet osetljive teme za javni dijalog.

Zaključak: Eksperiment koji je počeo jednom fotografijom udžbenika prerastao je u širu raspravu o tome kako veštačka inteligencija interpretira istorijske podatke i kakav uticaj takve interpretacije može imati na savremeni javni diskurs o nacionalnom identitetu.