Norveška je postavila prvi autonomni C-UAS sistem blizu Trondheima koji može samostalno otkrivati, identifikovati i neutralisati male dronove. Sistem koristi HAL10 lansirni mehanizam kompanije ISS Aerospace, sposoban za brzo raspoređivanje do 10 efektora. Cilj je zaštita F-35 i druge kritične opreme na zemlji, a planira se širenje pokrivenosti na bazu u Evenesu, iako su rokovi i obim isporuka i dalje nejasni.
Norveška Aktivirala Prvi Autonomni C-UAS Blizu Trondheima — HAL10 Štiti F-35 Na Zemlji
Credit: ISS Aerospace
Norveška je aktivirala svoj prvi namenski autonomni sistem za protivbespilotne letelice (C-UAS) koji može da otkriva, identifikuje i neutralizuje male dronove bez ljudske intervencije. Sistem je postavljen na vazduhoplovnoj bazi u blizini Trondheima, gde će biti i deo zaštite nedavno kupljenih F-35 aviona dok su na zemlji.
Kako sistem radi
Sistem koristi HAL10 lansirni mehanizam koji je isporučila britanska kompanija ISS Aerospace i koji može brzo rasporediti do deset efektora. Kombinacijom senzora i automatizovanih procedura C-UAS može da reaguje znatno brže nego ranije ručno upravljani sistemi.
Opseg zaštite i pretnje
Državni emiter NRK izvestio je da je sistem dizajniran da štiti objekte od dronova klase 1, odnosno letelica do mase od oko 150 kg (331 lb). Evropske zemlje su od kraja prošle godine zabeležile porast neobjašnjenog kretanja dronova u blizini aerodroma i vojnih instalacija; u nekoliko slučajeva to je dovelo i do privremenih zatvaranja aerodroma u Danskoj i Norveškoj.
Google logo on a black background next to text reading 'Click to follow TechRadar'
"Pošto su mali dronovi postali lako dostupni, oni mogu potencijalno naneti veliku štetu ranjivim i skupim sistemima kao što su avioni koji su na otvorenom," rekao je Lars Peder Haga, vanredni profesor na Norveškoj vazduhoplovnoj akademiji. "Događaji u poslednje vreme su ovo učinili bližim i relevantnijim."
Širenje pokrivenosti i nepoznanice
Norveška planira da postepeno proširi C-UAS pokrivenost i na druge baze, uključujući vazduhoplovnu bazu kod Evenesa na severu, koja je važna za brzo reagovanje i nadzor vazdušnog prostora. Zvaničnici su najavili da će svaki lokalitet dobijati dodatne senzorske i efektorske nadogradnje, ali tačni rokovi, broj dodatnih lansirnih jedinica i potpune tehničke specifikacije za sada nisu objavljeni.
Implikacije
Iako pojedina jedinica može značajno unaprediti bezbednost konkretne lokacije, ostaje neizvesno da li jedno postrojenje može adekvatno zaštititi sve ranjive avione i infrastrukturu. Šira implementacija može potrajati, pa će neke baze ostati bez pune namenski orijentisane zaštite dok se program ne proširi.
Izvor i fotografije: ISS Aerospace. Izveštaji državnog emitera NRK i pregledni izveštaji o incidentima u regionu (Via The DroneFront).
Pomozite nam da budemo bolji.
