Rainmaker tvrdi da su dronovi 23. avgusta nad Kenai poluostrvom na Aljasci izazvali oko 19 miliona galona padavina u toku tri sata, uglavnom u vidu snega, raspoređenih na skoro 100 kvadratnih milja. Kompanija kaže da je pomoću radarskih podataka i kontrolisanih obrazaca letenja uspela da kvantifikuje padavine koje može direktno pripisati zasijavanju. Tema otvara pitanja o efikasnosti, bezbednosti i regulativi zasijavanja, dok zapadne američke države razmatraju ovu metodu kao pomoć u borbi protiv suše.
Dronovi i zasijavanje: Rainmaker tvrdi da je na Aljasci izazvano 19 miliona galona padavina
Cloud seeding company Rainmaker says it produced 19 million gallons of water, most of it in the form of snow, over the Kenai Peninsula in Alaska in August 2026. Rainmaker uses drones to seed clouds with silver iodide, causing supercooled water droplets to freeze and fall as precipitation. Founder and CEO Augustus Doricko hopes the methods will soon be applied to the drought-stricken Colorado River.
Privatna kompanija Rainmaker saopštila je da su njeni dronovi 23. avgusta nad poluostrvom Kenai na Aljasci izazvali približno 19 miliona galona padavina tokom tročasovnog perioda, raspoređenih na skoro 100 kvadratnih milja. Kompanija tvrdi da je prvi privatni izvođač koji je radarskim i drugim merenjima uspešno kvantifikovao količinu padavina koja se može direktno pripisati zasijavanju.
Šta se dogodilo?
Prema izveštaju Rainmakera i izjavi osnivača i izvršnog direktora Augustusa Doricka, dronovi su oslobodili čestice srebro-jodida u tačno određenim obrascima i impulsima tokom leta. Rezultujući sneg i slabija padavina bili su jasno vidljivi na radaru unutar traka gde su dronovi delovali. Doricko navodi da su padavine bile raštrkane i da bi posmatrač na tlu najviše osetio slabu rosulju ili tanki snežni pokrivač.
Kako funkcioniše zasijavanje oblaka?
Zasijavanje ciljano deluje na oblake koji sadrže superohlađenu vodu (tečnost ispod 0°C koja se još nije zaleđala). Unošenjem kristalizatora kao što je srebro-jodid, kapljice se iniciraju da se zalede i padnu kao sneg ili kiša. U SAD se najčešće primenjuje na orografske oblake koji nastaju nad planinama – jer snežni pokrivač služi kao prirodni rezervoar vode za proleće i leto.
An agricultural aircraft flies over Prachuab Khirikhan in a bid to seed clouds, about 300 km south of Bangkok, Thailand, on April 4, 2007.
Naučna pozadina i dokazivanje efekta
Jedan od ključnih izazova u zasijavanju je razdvajanje prirodnih padavina od onih izazvanih ljudskom intervencijom. Projekat SNOWIE iz 2017. godine u Ajdahu bio je prvi veliki naučni poduhvat koji je pomoću radara i statističkih metoda kvantifikovao doprinos zasijavanja. Rainmaker tvrdi da je primenio slične tehnike da bi pratio i pripisao padavine svojim aktivnostima.
Kontroverze, bezbednost i regulativa
Zasijavanje ostaje sporno: prema izveštaju Kancelarije za državnu odgovornost iz 2024. godine, deset saveznih država je zabranilo ili razmatralo zabranu te prakse. Kritike se kreću od naučnih nesigurnosti do teorija zavere. Rainmaker i naučnici poput Roberta Raubera ističu da postoje fizička ograničenja tehnologije i da male operacije ne mogu izazvati široke katastrofalne događaje.
„Neće biti poplava ili smrtonosnih posledica — ova tehnologija ima jasno definisana fizička ograničenja,“ izjavio je Doricko odgovarajući na kritike.
U julu 2025. usledile su optužbe da je zasijavanje doprinelo smrtonosnim poplavama u Texas Hill Country; međutim, većina naučnika je ocenjivala da je takva veza nerealan scenarij jer operacije nisu mogle uticati na događaje toliko daleko i u tolikom obimu.
Desert Research Institute Science Writer Kelsey McCutcheon Fitzgerald sits and takes in a view next to a cloud seeding generator at Alpine Meadows Ski Resort in California on Feb. 25, 2021.
Značaj za Zapad SAD i ograničenja
Zasijavanje se sve češće razmatra kao jedna od dodatnih mera za ublažavanje posledica dugotrajne suše u zapadnim državama SAD — gde su nivoi rezervoara poput jezera Mead i Powell pali na rekordno niske vrednosti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da zasijavanje nije zamena za politiku očuvanja vode i upravljanje resursima: to je alat koji može dati skroman dodatni doprinos snabdevanju.
Šta sledi?
Doricko je najavio planove za širenje operacija u regionima poput reke Kolorado i Velikog slanog jezera (Great Salt Lake). Stručnjaci naglašavaju potrebu transparentnosti, rigoroznih merenja i regulatory nadzora kako bi se pratili efekti i umanjili rizici pogrešnog tumačenja javnosti.
Zaključak: Demonstracija na Aljasci predstavlja važan primer kako moderna tehnologija — u ovom slučaju dronovi — može pomoći u izvođenju i verifikaciji zasijavanja oblaka. Ipak, uticaj nije dramatičan na lokalnom nivou (radije slab sneg/rosulja), a šire implikacije zahtevaju dalja istraživanja, transparentne podatke i regulatorne okvire.
Pomozite nam da budemo bolji.
