Najjača aurora u generaciji razotkrila slabosti britanske infrastrukture — SEIEG predlaže 14 mera

Najjači prikaz aurora borealis u jednoj generaciji otkrio je ključne slabosti u infrastrukturi Ujedinjenog Kraljevstva, upozoravaju stručnjaci. Geomagnetna oluja iz maja 2024. bila je najveći test spremnosti zemlje za ozbiljno svemirsko vreme u poslednjih nekoliko decenija.

Oluja je dostigla nivo G5 — najviši na NOAA-inoj skali geomagnetnih oluja — kao posledica pet uzastopnih izbacivanja koronalne mase (CME) koja su pogodila Zemlju tokom oko dva dana. Iako je u Ujedinjenom Kraljevstvu izazvala relativno ograničene prekide, eksperti kažu da je otkrila "velike praznine" u otpornosti kritične infrastrukture.

Aurora over Bacup Rossendale, Lancashire, on May 10 2024. (Michael Almond via SWNS)

Glavni nalazi SEIEG-a

Stručnjaci iz Grupe za procenu uticaja svemirskog okruženja (SEIEG), čiji je predsednik Richard Horne iz British Antarctic Survey, identifikovali su više oblasti zabrinutosti i pripremili 14 preporuka za jačanje otpornosti. Preporuke obuhvataju bolji nadzor elektroenergetske mreže, jačanje postupaka u upravljanju satelitima, unapređenje pripremljenosti u avijaciji i preciznije prognoze svemirskog vremena.

"Northern Lights su bili najvidljiviji znak oluje iz maja 2024., ali su samo deo šireg događaja koji je testirao kritičnu infrastrukturu Ujedinjenog Kraljevstva," rekao je Horne. "Oluja je pokazala gde nam je potrebno bolje praćenje, preciznije prognoze i više istraživanja."

Rizik za elektroenergetsku mrežu

Geomagnetne oluje mogu da indukuju električne struje u prenosnim sistemima, što potencijalno može oštetiti transformatore i izazvati prekide u snabdevanju. Tokom maja 2024. modeli su ukazali na geomagnetno inducirane struje veće od 50 A na nekoliko trafostanica, sa vrhom od oko 68 A. Međutim, kako u Engleskoj i Velsu trenutno ne postoje instrumenata za merenje tih struja, te procene nisu mogle biti potvrđene.

(Photo by Ronan B via Pexels)

SEIEG preporučuje uspostavljanje mreže merača geomagnetno induciranih struja (GIC) širom Engleske i Velsa kako bi se tačno odredilo kakve struje različiti tipovi transformatora mogu bezbedno da izdrže. Kao primer dobre prakse naveden je Novi Zeland, koji nadgleda više od 80 lokacija transformatora i uspešno je primenio planove ublažavanja tokom iste oluje.

Sateliti i rizik od kolizija

Oluja je takođe istakla rastuće izazove u niskoj Zemljinoj orbiti. Tokom događaja gotovo 5.000 satelita izvelo je manevar za izbegavanje, u poređenju sa oko 300 pre početka oluje, a sateliti licencirani u Velikoj Britaniji zabeležili su porast upozorenja o mogućim sudarima od 35%. SEIEG upozorava da snažno svemirsko vreme može povećati šanse za sudare i lančane događaje stvaranjem svemirskog otpada.

(Photo by beinspiredbymyview via Pexels)

Prognoze i hitne mere

Grupa poziva na poboljšanje prognoziranja izbacivanja koronalne mase i događaja sa solarnim energetskim česticama, sa dugoročnim ciljem da se obezbede pouzdane prognoze jakih geomagnetnih oluja 2–3 sata pre njihovog udara. Preciznija alarmiranja omogućila bi operatorima mreža, upravnicima satelita i avio-kompanijama da preduzmu preventivne mere pre nego što nastupe najgori efekti.

Preporuke su već predate vladi Ujedinjenog Kraljevstva i nalaze se u fazi razmatranja. SEIEG ističe da je oluja iz maja 2024. bila procenjena na otprilike jedan događaj u 13 godina, dok događaj klase Carrington (kao velika oluja iz 1859.) ima procenu od oko 1% šanse godišnje — što znači da su još ozbiljniji scenariji realna buduća pretnja.

Zaključak: Tim smatra da je oluja bila upozorenje i prilika da se unapredi nadzor, unaprede prognoze i ojača otpornost kritične infrastrukture pre eventualno mnogo ozbiljnijeg događaja.

Izvor: Prezentacija SEIEG-a na Nacionalnom astronomskom sastanku Kraljevskog astronomskog društva; izveštaj objavljen na Talkeru.