Mičigen ulaže 7,5 miliona dolara da proveri ima li 'zlatnu žilu' geološkog vodonika

Mičigen je odobrio 7,5 miliona dolara za istraživanje geološkog vodonika — potencijalnog izvora čiste energije zakopanog ispod površine države. Vodonik kao gorivo pri sagorevanju daje uglavnom vodu, pa ne proizvodi direktne emisije gasova staklene bašte koje izazivaju fosilna goriva, i zato ga stručnjaci vide kao mogući alat za dekarbonizaciju industrija s velikim emisijama.

Državni zvaničnici ističu da bi veliki podzemni rezervoar vodonika mogao pomoći u čišćenju sektora kao što su drumski transport, proizvodnja čelika i cementa, kao i u pojedinim proizvodnim procesima u kojima je teško ukloniti ugljenik.

Kevin Mehren, direktor Michigan Infrastructure Office, kaže da je geološki vodonik „jedan od najsnažnijih alata za dekarbonizaciju“ i da ima „ogroman potencijal u svim delovima ekonomije“ ako se potvrdi njegova dostupnost i isplativost.

Studija američke geološke službe (U.S. Geological Survey, USGS) iz 2025. godine identifikovala je oblasti sa velikim potencijalom za takozvani ukopani (natural) vodonik, a Mičigen je u toj karti bio među državama sa višim potencijalom. Na osnovu tog izveštaja guvernerka Gretchen Whitmer naredila je usmeravanje državnih sredstava u dodatna istraživanja, što je dovelo do aktuelnog ulaganja.

Deo ovog inicijalnog novca biće usmeren ka ispitivanju zona za koje geolozi smatraju da bi mogle sadržati značajne količine prirodnog vodonika, posebno oko donjeg poluostrva i rubova Michigan Basin, formacije nastale u sklopu Midcontinent Rift sistema — starog geološkog rascepa kontinenta koji je stvorio specifične slojeve stena pogodnije za formiranje i zadržavanje vodonika.

Brian Ellis, vanredni profesor na Univerzitetu Mičigen i saradnički direktor istraživačkog programa MI Hydrogen, ističe da postojeća infrastruktura za bušenje nafte i gasa u severnom Mičigenu može ubrzati radove: postojeće bušotine i seismički i geološki podaci mogu se iskoristiti za pretraživanje vodonika bez početka od nule.

„Dosad obično nismo tražili vodonik kad smo bušili ove izvore. Postoji prilika da iskoristimo podatke koje već imamo i proverimo da li u njima ima vodonika,“ kaže Ellis.

Delimično finansiranje projekta država očekuje da iskoristi i za privlačenje federalnih sredstava. Ministarstvo energetike SAD je 2024. kroz ARPA‑E dodelilo oko 20 miliona dolara za projekte povezane sa geološkim vodonikom, a nacionalni laboratoriji kao što su Sandia već sprovode rane studije. Kompanije u Kanzasu, Nebraski i Ajovi su već započele bušenja u potrazi za geološkim vodonikom.

Analitičari upozoravaju da, iako su izgledi zanimljivi, ključna pitanja ostaju: da li je vodonik prisutan u dovoljnim količinama, da li se može ekonomično ekstrahovati i skladištiti, i kakav će biti njegov stvarni uticaj na emisije u životnom ciklusu (npr. ako za ekstrakciju ili preradu bude korišćen fosilni gas).

Mehren smatra da istraživanje može imati i političku dimenziju: geološki vodonik bi mogao biti tema na kojoj se mogu složiti različite strane jer kombinuje domaću proizvodnju energije i potencijal za smanjenje emisija. Ipak, stručnjaci podsećaju da će pravila o zaštiti okoline, monitoring i odgovorno upravljanje bušenjima biti presudni za prihvatanje takvog projekta u zajednicama.

Ovo javno ulaganje predstavlja ranu fazu u procesu koji može dovesti do daljih istraživanja i pilot-projekata. Cilj sada jeste da se sistematski odgovori na pitanja: postoji li geološki vodonik u ekonomski iskorišćenim ležištima u Mičigenu, može li mu se pristupiti bez većih negativnih posledica i ima li potencijal da postane komercijalna sirovina za čistu energiju.