Ekstremne temperature i hronični manjak vode snažno su pogodili kukuruznu proizvodnju u Mađarskoj i Rumuniji, s procenom EU žetve od 50,1 miliona tona — najniže u gotovo 20 godina. Male i srednje farme najviše trpe, mnogi se preorijentišu na useve koji traže manje vode ili napuštaju proizvodnju. Nastavak sušnih sezona preti da poveća uvoz kukuruza u EU i dugoročno oslabi regionalnu sigurnost snabdevanja hranom.
Suša i talasi vrućine ruše kukuruzne prinose u Mađarskoj i Rumuniji — EU žetva na najnižem nivou u 20 godina
A drought-stricken sunflower field as record heatwaves and drought have aggravated climate risks for farmers near Hajduszoboszlo, Hungary, August 26, 2026. REUTERS/Bernadett Szabo
Stojeći usred osušene parcele kukuruza u Hajdušoboslu na severoistoku Mađarske, poljoprivrednik Karoly Kovacs priseća se prinosa koji danas deluju gotovo neverovatno. „Teško mi je bilo da poverujem kada smo oko 2010. brali 17 tona po hektaru“, rekao je Kovacs. „Tada smo imali oko 1.000 milimetara kiše, a sada gotovo ništa.“
A drought-stricken sunflower field as record heatwaves and drought have aggravated climate risks for farmers near Hajduszoboszlo, Hungary, August 26, 2026. REUTERS/Bernadett Szabo
Suša postaje nova realnost za srednju i istočnu Evropu
Za poljoprivrednike u centralnoj i istočnoj Evropi ono što je nekada bila povremena suša postalo je česta pretnja. Rekordni toplotni talasi i hronični nedostatak vode značajno smanjuju prinose kukuruza, navodeći mnoge proizvođače da odustanu od tog useva ili da ga zamene kulturama koje zahtevaju manje vode.
A drone view shows a harvested field next to a drought-stricken corn field in Hajduszoboszlo, Hungary, August 26, 2026. REUTERS/Bernadett Szabo
Podaci i procene
Evropska komisija je krajem avgusta procenila da će žetva kukuruza u EU iznositi oko 50,1 miliona metričkih tona — najniži nivo skoro dve decenije i oko 20% manje u odnosu na prosečnu proizvodnju u poslednje tri godine. Analitičari iz kompanije Expana procenjuju da bi usled nastavka trenda moglo doći do rasta uvoza kukuruza u EU od 8–9% u sezoni 2026/2027.
A drought-stricken corn field as record heatwaves and drought have aggravated climate risks for farmers in Hajduszoboszlo, Hungary, August 26, 2026. REUTERS/Bernadett Szabo
Romanija i Mađarska, među ključnim proizvođačima kukuruza u EU, beleže drastičan pad površina pod kukuruzom i prinosa. Očekivani rod Rumunije za ovu godinu je oko 8 miliona tona, dok Mađarska može očekivati približno 2,5 miliona tona — znatno manje u odnosu na kraj prošle decenije. Izvoz Rumunije opao je na između 2,2 i 4,7 miliona tona u periodu 2023–2025, sa više od 7 miliona tona oko prelaza decenije, dok je Mađarska, nekada redovan izvoznik, primorana da uvozi kukuruz.
Farmer Karoly Kovacs reviews corn kernels inside his grain storage in Hajduszoboszlo, Hungary, August 26, 2026. REUTERS/Bernadett Szabo
Klima i zemljište
Podaci Reutersovog Climate Monitora i OECD pokazuju da su prosečne letnje maksimalne temperature u Mađarskoj poslednjih deset godina bile veće za oko +3,1°C u odnosu na period 1961–1990, a u Rumuniji oko +3,0°C. Istovremeno, anomalije vlažnosti zemljišta u obe zemlje lošije su od proseka EU i OECD, što direktno ugrožava poljoprivrednu produktivnost i upravljanje vodnim resursima.
„Ovaj dugotrajan pad vlažnosti zemljišta ima direktne implikacije na bezbednost hrane i egzistenciju ljudi,“ navodi OECD.
Posledice za farmere
Tamas Petohazi, predsednik Udruženja mađarskih proizvođača žitarica, kaže da su mnogi mali poljoprivrednici odustali od proizvodnje kukuruza ili su prinuđeni da traže dodatni posao jer prihodi više ne pokrivaju troškove života. Petohazi upozorava da Mađarska ide ka onome što je opisao kao "polupustinjska klima", dok je Kovacs spomenuo moguću potpunu promenu delatnosti — od kukuruza do proizvodnje suvih testenina koristeći domaća jaja.
U Rumuniji konsultant Cezar Gheorghe ističe da su male i srednje farme najviše pogođene: „Od 2020. sade kukuruz i ne beru ništa. Zašto bi i dalje to radili?“ Mnogi seljaci se okreću usevima koji traže manje vode, poput suncokreta, ili investiraju u navodnjavanje — ali i ono ima ograničenja kada nema dovoljno dostupne vode. Primer rumunskog farmera Stefana Morarua pokazuje da, iako je uložio u opremu za navodnjavanje, kanal koji snabdeva vodom njegove parcele nije radio od sredine jula.
Širi uticaj i perspektive
Pad prinosa kukuruza u regionu ima širi uticaj na evropsko tržište žitarica, stabilnost snabdevanja i politiku voda. Evropska komisija ocenjuje da je neizvesnost prinosa u istočnoj Evropi visoka — predviđeni koeficijent varijacije prinosa za 2035. je 18,7%, što je među najvećim vrednostima koje prate.
Zaključak: Bez hitnih adaptacija — kao što su ulaganja u efikasnije navodnjavanje, promena useva, poboljšano upravljanje zemljištem i politike koje štite ranjive proizvođače — kontinuitet suvih i toplih leta može trajno smanjiti kukuruznu proizvodnju u regionu i povećati zavisnost EU od uvoza.
Pomozite nam da budemo bolji.
