Sažetak: Neuspešni napad dronovima na aerodrom u Lajpcigu predstavlja primer strateškog hibridnog delovanja, a ne nužno znak ruskog očaja. Moskva hibridne metode smatra podjednako važnim instrumentom kao i konvencionalne operacije, što je naglašeno u Gerasimovoj doktrini iz 2013. Primeri iz 2008. i 2014. pokazuju doslednu primenu takvih pristupa. Zapad treba snažniji, koordinisan odgovor kako bi hibridne akcije imale visoku cenu za Kremlj.
Putinovo hibridno ratovanje: proračunata strategija, ne očajnički potez
Just because Putin is prepared to mount drone attacks at German airports, does not mean he is losing - Getty Images
Neuspešni napad dronovima na aerodrom u Lajpcigu često se tumači kao znak ruskog očaja. Međutim, pregledati ovu akciju kroz prizmu ruskih strateških doktrina pokazuje da je u pitanju promišljen, instrumentalan potez koji ima za cilj narušavanje ukrajinskih lanaca snabdevanja i stvaranje efekta odvraćanja bez otvorenog vojnog sukoba.
Zašto ciljaju logistiku? Aerodrom u Lajpcigu funkcioniše kao logističko čvorište za NATO i nemačku logistiku; tri pronađena drona, prema sumnjama, imala su za cilj ukrajinski transportni avion Antonov koji prevozi ključne vojne zalihe. U vojnim sukobima onesposobljavanje snabdevnih linija je ključno za smanjenje borbene efikasnosti protivnika — i Moskva to koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima.
A police officer at the site where the explosive drone was found at Leipzig airport in Schkeuditz, Germany - Axel Schmidt/Reuters
Hibridno ratovanje nije novost, već sastavni deo ruskog pristupa. Koncept da se rat ne vodi samo konvencionalnim oružjem već i prikrivenim, nenasilnim i paravojnim sredstvima javno je artikulisao general Valerij Gerasimov 2013. godine. Prema takozvanoj "Gerasimovoj doktrini", država treba da koristi sve raspoložive instrumente — od sajber-napada i dezinformacionih kampanja do clandestine operacije — kako bi ostvarila strateške ciljeve.
Primeri iz prakse postoje: pre 2013. Rusija je već kompromitovala georgijski internet i elektrodistribuciju pre kopnene ofanzive 2008. godine. Godine 2014. Moskva je koristila "male zelene ljude" — vojnike bez oznaka — prilikom zauzimanja Krima, čime je obezbedila politički i vojnotehnički rezultat pre nego što je reakcija Zapada postala efikasna.
The 'little green men' who invaded Crimea bore no insignia but were later confirmed to have been Russian troops - Baz Ratner/Reuters
Osim klasičnih primera, Kremlj je koristio i druge oblike pritiska i nasilja izvan bojišta: trovanje u Solsberiju 2018. i paljevinski napadi na objekte povezane s podrškom Ukrajini u Londonu ukazuju na širi spektar nekonvencionalnih metoda.
Šta ovo znači za Zapad? Kada rusko rukovodstvo javno iznosi pretnje prema bazama ili lancima snabdevanja, ostvarenje takvih pretnji verovatnije će doći u formi hibridnih ili sajber-akcija koje se teže direktno povezuju sa Kremljom. Zato odgovori koji su isključivo simbolični — poput zatvaranja kulturnih centara — deluju nedovoljno.
Efikasno odvraćanje zahteva ciljane, koordinisane mere: razotkrivanje i neutralisanje obaveštajnih mreža (kao što je bio britanski odgovor posle Solsberija), güçnije sajber-odbrane, i diplomatske i ekonomske posledice koje direktno povećavaju cenu za Kremlj. Ključ je jasna poruka: hibridne akcije nose visoku cenu za onoga ko ih sprovodi.
Zaključak
Putinovo oslanjanje na hibridno ratovanje reflektuje dugoročnu strategiju, ne nužno vojni ili politički poraz. Zapad mora razviti proporcionalne i kredibilne mehanizme odvraćanja koji kombinuju obaveštajne, pravne, sajber i diplomatske instrumente kako bi smanjili impuls i mogućnosti za takve napade.
Pomozite nam da budemo bolji.
