Francuska je odbacila optužbe Nigera da je pomogla podsticanju pobune u Niameju 29. avgusta, nazivajući ih "čistom fantazijom". Ministar Barrot je izjavio da Francuska nije imala ni nameru ni sredstva za takvu umešanost. Pobuna je počela na Bazi 101 i proširila se do predsedničke palate, a baza je vraćena narednog dana uz podršku proruskih paravojnih snaga. Analitičari navode da je nezadovoljstvo vojnika zbog gubitaka verovatniji pokretač nemira nego spoljna zavera.
Francuska Odbacuje Optužbe Nigera: „Čista Fantazija“ o Umešanosti u Pokušaj Pobune u Niameju
A soldier checks a vehicle at a roadside checkpoint following a mutineers' attack on the airport and the presidency in Niamey [File: Reuters]
Francuska je u subotu odbacila tvrdnje vlasti Nigera da je Pariz pomogao u podsticanju pobune u kojoj su vojnici upali u vojnu bazu i predsedničku palatu u Niameju, nazivajući ih "čistom fantazijom".
Ministar spoljnih poslova Jean-Noël Barrot izjavio je, dan nakon što se vladajući vojni savet Nigera ponovo oglasio, da "nije postojala ni namera, ni sredstva" kojima bi Francuska mogla da bude umešana u takvu operaciju.
Ključni navodi i reakcije
Portparol nigarske vlade Soumana Boubacar optužio je Pariz da predvodi "veliku mrežu koluzije" koja je, prema njegovim rečima, inicirala i podržavala napad. U saopštenju pročitanom na državnoj televiziji tvrdio je da su "izdajnici i odmetnuti elementi" poslušali obećanja o nagradama i pokušali da ostvare "neispunjene ambicije" francuskih vlasti.
Barrot je za radio RFI reagovao da su te optužbe neutemeljene i da Francuska nije imala ni logističke ni operativne mogućnosti za takvu umešanost.
Kontekst incidenta
Pobuna je počela 29. avgusta na Bazi 101, vojnom kompleksu u okviru međunarodnog aerodroma u Niameju, kada su se pojedini vojnici okrenuli protiv komandanata i otvorili vatru na više lokacija u gradu. Borbe su se proširile do predsedničke palate, a državna televizija je bila van emisije nekoliko sati.
Prema državnim izvorima, baza je vraćena pod kontrolu narednog dana uz podršku proruskih paravojnih snaga poznatih pod imenom Africa Corps. Državni mediji su naveli da su u pobuni učestvovale stotine vojnika, dok je nekoliko desetina osoba poginulo ili privedeno; vlasti su prvi put priznale i civilne žrtve.
Širi geopolitički okvir
Ova razmena optužbi dolazi u kontekstu zaoštrenih odnosa između Pariza i Niamija od državnog udara 2023. godine, kada je general Abdourahamane Tchiani preuzeo vlast i okrenuo se Rusiji za vojnu podršku. Analitičari upozoravaju da Tchiani često optužuje Francusku i susedne države bez čvrstih dokaza, što ima cilj da oblikuje domaće javno mnjenje.
Niger je takođe optužio nekoliko afričkih zemalja i regionalnu organizaciju ECOWAS za učešće u napadu, navodeći snimak na kojem kapetan vazduhoplovstva pominje Benin, Čad i Obalu Slonovače; neke od pomenutih država demantovale su uloge. Dodatno, zaplenjivanje uranijumskih interesa francuske kompanije Orano produbilo je tenzije između Pariza i Niameja.
Analitički pogled: Stručnjaci smatraju da je glavni pokretač pobune nezadovoljstvo vojnika zbog teških gubitaka u borbama protiv ekstremističkih grupa, a ne nužno direktna spoljašnja orkestracija. Optužbe bez dokaza služe više za političku mobilizaciju nego za međunarodne pravne postupke.
Situacija ostaje napeta, a zahtev za više transparentnosti i nezavisnih istraga ponovo je u fokusu međunarodne zajednice dok Niamej i Pariz razmenjuju optužbe.
Pomozite nam da budemo bolji.
