Intervencija ruske jedinice Africa Corps pri gušenju pokušaja pobune u Niameju naglasila je rastuću zavisnost nigarske hunte od Moskve, uprkos tvrdnjama o vraćanju suvereniteta nakon udara 2023. Analitičari upozoravaju da su Niger, MalI i Burkina Faso zamenili francusku bezbednosnu podršku ruskom, dok džihadističke pretnje ostaju nerešene. Pokušaj pobune otkriva podele u vojsci i ukazuje na krhkost režima.
Pokušaj pobune u Nigeru otkriva zavisnost hunte od ruskih plaćenika (Africa Corps)
Base 101 in Niger's capital Niamey, where mercenaries from Russia's Africa Corps helped forces loyal to the ruling junta put down an army mutiny (Bertrand GUAY)
Intervencija ruskog plaćenika poznatog kao Africa Corps prilikom gušenja pokušaja pobune u Niameju tokom vikenda jasno je pokazala koliko je vladajuća hunta u Nigeru postala zavisna od Moskve. Iako hunta tvrdi da je udar 2023. godine usmeren ka vraćanju suvereniteta, događaji poslednjih dana razotkrili su suprotnu stvarnost — spoljašnja vojna podrška ostaje ključna za održavanje režima.
Kako se dogodilo
Posle noći intenzivnih sukoba, vlasti su zatražile i dobile pomoć Africa Corpsa kako bi lojalne snage povratile kontrolu nad Vazdušnom bazom 101 — jednom od najvažnijih vojnih tačaka u glavnom gradu. Ruski ambasador u Niameju, Viktor Voropaev, javno je pohvalio ulogu jedinica, dok analitičari ocenjuju da je kombinacija kopnene i vazdušne podrške bila presudna za slamanje pobune.
Stavovi analitičara
Charlie Werb iz Aldebaran Threat Consultants smatra da je pobuna simptom dublje bezbednosne krize: hunta nije uspela da obuzda dugotrajne džihadističke pretnje. Lou Osborn iz All Eyes on Wagner ocenjuje da Rusija pruža pre svega "pretorijansku" zaštitu režima — uslugu koja direktno štiti vladajuće lidere.
Beverly Ochieng (Control Risks): "Africa Corps ima interes da zadrži generala Abdourahmane Tiani na vlasti i time obezbedi svoj poziciju u zemlji."
Šira regionalna slika
Niger, zajedno sa Malijem i Burkinom Faso, zamenio je istorijsku bezbednosnu saradnju sa Francuskom ruskom podrškom nakon vojnog udara. Ipak, kritičari tvrde da je to bila samo zamena jedne spoljne zavisnosti drugom, a da stvarna bezbednosna autonomija ostaje upitna.
Timbuktu institut upozorava da je intervencija spoljnih snaga radi gušenja unutrašnje krize znak krhkosti režima, čija stabilnost sve više zavisi od ruskog prisustva — koje se može proširiti i izvan okvira borbe protiv džihadista.
Ograničenja i posledice
I pored rasta ruskog uticaja, Africa Corps ne uspeva da trajno reši problem džihadizma u regionu — pad Kídala u Maliju u aprilu poslužio je kao primer ograničenja takvih jedinica. Takođe, Niger nije primio pomoć od svojih pregovaranih saveznika iz Burkine Faso i Malija tokom subotnje pobune, što dodatno ukazuje na slabu regionalnu koordinaciju.
Zaključak: Pokušaj pobune je razotkrio unutrašnje podele i zavisnost hunte od ruskih snaga, postavljajući pitanje koliko su stvarno nezavisne vlade koje tvrde da su okrenute ka „suverenitetu“.
Izvori: AFP, analiza Aldebaran Threat Consultants, Timbuktu Institut, izjave analitičara i zvaničnika.
Pomozite nam da budemo bolji.
