Ukratko: U Austriji je stupio na snagu zakon koji zabranjuje nošenje islamskih marama devojčicama mlađim od 14 godina u državnim i privatnim školama. Vlada tvrdi da je cilj zaštita prava devojčica i rodna ravnopravnost, dok IGGÖ i kritičari upozoravaju da mera krši slobodu veroispovesti i može podstaći netrpeljivost. IGGÖ planira pravne izazove, a nastavnici i sindikati izražavaju zabrinutost zbog uloge u sprovođenju zabrane.
U Austriji Na Snazi Zabrana Islamskih Marama Za Devojčice Mlađe Od 14 Godina — Spor I Pravni Izazovi
[Getty Images]
U Austriji je na početku nove školske godine stupio na snagu zakon koji zabranjuje nošenje islamskih marama devojčicama mlađim od 14 godina u svim javnim i privatnim školama.
Šta predviđa zakon
Zakon zabranjuje „tradicionalna muslimanska“ pokrivala za glavu, kao što su hidžab i burka, za učenice osnovnoškolskog uzrasta. Nastavnici su dužni da, ukoliko primete dete sa maramom, najpre vode razgovore sa učenicom i njenim zakonskim zastupnicima. Ako se prekršaji ponove, uproceduri se uključuje služba za zaštitu dece, a u krajnjem slučaju roditelji mogu biti kažnjeni novčanom kaznom do 800 € (približno £685).
Stavovi vladajuće koalicije
Inicijativu su sproveli članovi konzervativno-vođene koalicije (ÖVP, SPÖ i Neos). Ministar za integracije Claudia Bauer (ÖVP) ocenjuje da je marama "znak ugnjetavanja i sredstvo kontrole devojčica od najranijeg detinjstva" i da je cilj zakona zaštita prava mladih devojčica i podsticanje rodne ravnopravnosti.
Reakcije i pravne sumnje
Zvanična Islamska zajednica u Austriji (IGGÖ) oštro se protivi i poručuje da zakon neopravdano ograničava slobodu veroispovesti i nesrazmerno pogađa muslimanske devojčice. Carla Amina Baghajati iz IGGÖ rekla je za BBC da organizacija podržava pravne izazove pred Ustavnim sudom: „Umesto da štiti decu, izdvaja jednu versku praksu i rizikuje da isključi upravo one koje tvrdi da želi da podrži.“
An 11-year-old student protests the ban in Vienna back in February with the banner "meine Kopftuch, meine Entscheidung" - "my headscarf, my decision" [Getty Images]
Podsetimo, Ustavni sud je 2020. ukinuo raniju zabranu nošenja marama u osnovnim školama tvrdeći da ona krši princip verske neutralnosti države — upravo ta presuda bi mogla biti ključna u narednim pravnim sporovima.
Društveni i politički kontekst
Protivnici zakona upozoravaju da njegova primena može podstaći protivmuslimanske osećaje i dodatno marginalizovati decu iz muslimanskih porodica. Zeleni i sindikati nastavnika izrazili su zabrinutost zbog prebacivanja odgovornosti na nastavnike, koji bi, kako kažu, morali da vode „složene razgovore“ i često nalaze balans između zakona i dobrobiti učenika.
Sa političke desnice, FPÖ smatra da mera nije dovoljna i traži opštu zabranu marama i pokrivala lica u školama, kako za učenike, tako i za nastavnike. Lider ÖVP i kancelar Christian Stocker takođe je pozvao na ustavnu zabranu „političkog islama“, podstičući debatu o granicama verskog izražavanja u javnom prostoru.
Uporedni kontekst
U Francuskoj već više od dve decenije važi zabrana nošenja istaknutih verskih simbola u školama (hidžabi, kipa, krupni krstovi). Austrijski zakon se razlikuje po tome što eksplicitno cilja pokrivala koja nose muslimanke, dok Austrija, kao i neke druge evropske zemlje, već zabranjuje potpuno pokrivanje lica (nikab, burka) u javnosti.
„Takvi pristupi mogu privući političku pažnju, ali retko rešavaju osnovne probleme,“ upozorava IGGÖ, pozivajući se na šire društvene uzroke koji stoje iza izazova integracije.
Zaključak: Zabrana je pokrenula široku društvenu i pravnu debatu o ravnoteži između prava na versno izražavanje, zaštite dece i javne politike. Najizvesnije je da će pitanje završiti pred Ustavnim sudom, a rasprava o učincima zakona i njegovoj primeni nastaviće da polarizuje javnost.
Pomozite nam da budemo bolji.
