Studija Univerziteta u Alberti pokazuje da su moderni broileri danas više od četiri puta teži nego ptice iz 1957. pod istim uslovima — 4.202 g naspram 905 g nakon 56 dana. Istraživači naglašavaju da rast nije posledica hormonskih tretmana (koji su zabranjeni), već selektivnog uzgoja, promene ishrane i industrijskog menadžmenta. Ubrzani rast dovodi do zabrinutosti zbog upotrebe antibiotika, problema sa dobrobiti životinja i šireg uticaja na životnu sredinu.
Studija: Današnja Piletina Je Više Od 4x Teža Negu 1957. — Nisu Hormoni, Već Genetika i Industrijske Prakse
Photo Credit: iStock
Supermarket piletina u Sjedinjenim Državama drastično se promenila u poslednjih nekoliko decenija — danas mnogo odstupa od ptice koju su kupovale ranije generacije. Nova analiza i eksperimentalni podaci jasno pokazuju koliko su broileri postali veći i brže rastu.
Šta je istraživanje pokazalo?
Istraživači sa Univerziteta u Alberti podigli su liniju broilera sačuvanu iz 1957. paralelno sa komercijalnom linijom iz 2005. pod istim uslovima ishrane i držanja. Nakon 56 dana, ptice iz 1957. imale su prosečnu masu od 905 g (0,905 kg; ~2,0 lb), dok su moderni broileri iz 2005. u proseku težili 4.202 g (4,202 kg; ~9,3 lb) — više od četiri puta više.
Zašto su broileri veći?
Autori studije i drugi stručnjaci kažu da veći rast nije posledica steroida ili hormonskih injekcija. Hormoni su zabranjeni u američkoj proizvodnji peradi. Glavni faktori koji su doveli do eksplozije veličine i brzine rasta su:
- Selektivni uzgoj: Decenije ciljane genetske selekcije za brz rast, veći prinos belog mesa i efikasnost.
- Optimizovana hrana: Formulisani obroci i dodaci koji ubrzavaju rast i smanjuju troškove.
- Kontrola uslova držanja: Industrijski sistemi uzgoja sa preciznim menadžmentom temperature, ventilacije i rasporeda.
„Razvoj genetskih programa usmerenih na performanse broilera je događaj 20. veka“, rekao je Paul B. Siegel, profesor sa Virginia Tech-a, napominjući da rast nije posledica steroidnih hormona već dugogodišnje selekcije.
Zdravstveni i etički aspekti
Široka upotreba antibiotika u industriji peradarstva stvara zabrinutost zbog razvoja otpornosti na lekove. Pored toga, ubrzani rast i veća telesna masa povezani su sa problemima dobrobiti životinja — slabost nogu, srčana oboljenja i respiratorni problemi češći su kod intenzivno selektovanih linija.
Industrijska dinamika i potrošnja
Prema ZME Science, piletina čini preko 40% ukupne potrošnje mesa u SAD, a potrošnja po osobi dostigla je 104,5 lb (≈47,4 kg) u 2025. Zadovoljavanje te potražnje, zajedno sa takmičenjima kao što je bio "Chicken of Tomorrow" od kasnih 1940-ih, usmerilo je industriju ka pticama koje brže sazrevaju i daju veći prinos belog mesa.
Promene i odgovor industrije
Neki glavni uzgajivači sada selektuju manje intenzivno za veličinu i više za efikasnost, preživaljivost i reproduktivne osobine, kažu istraživači. Takođe se testiraju alternativni dodaci u ishrani (npr. grape pomace) radi poboljšanja zdravlja stada i smanjenja otpada.
Zaključak: Moderni broiler je proizvod dugogodišnje genetske selekcije i industrijskih praksi, a ne hormonskih tretmana. Međutim, brzi rast i niska cena mesa nose sa sobom rizike za zdravlje (antibiotici), dobrobit životinja i uticaj na klimu — stavke koje sve češće povlače pažnju potrošača i regulatora.
Pomozite nam da budemo bolji.
