Nepal je prvi put aktivirao hitne procedure FRLD fonda nakon katastrofalnih poplava izazvanih urušavanjem ledenjačkog jezera koje su odnele više od 1.300 života. Procena štete za obnovu iznosi 4–5 milijardi USD, dok fond može da dodeli najviše 20 miliona USD po katastrofi, što je daleko manje od potreba. FRLD trenutno raspolaže sa oko 350 miliona USD za isplate, a zahtevi država već višestruko premašuju dostupna sredstva. Bez dodatnih dopuna, pogođene zemlje će biti primorane na zaduživanje, što aktivisti nazivaju „dvostrukom nepravdom”.
Poplave u Nepalu: Prvi Stres‑Test Svetskog Fonda Za Gubitke i Štete Otkriva Veliku Finansijsku Pukotinu
A man walks past damaged houses following deadly flash floods in Devighat, Nepal, on 8 September 2026 (Reuters)
Nepal je po prvi put aktivirao hitne procedure Fonda za reagovanje na gubitke i štete (FRLD), testirajući mehanizam koji, prema stručnjacima, nema ni blizu dovoljno sredstava da odgovori na razmere katastrofe.
Krajem avgusta, urušavanje ledenjačkog jezera izazvalo je fatalne poplave koje su prema zvaničnim podacima odnele više od 1.300 života, dok su hiljade ljudi i dalje proglašene nestalima. Ministar finansija Swarnim Wagle procenio je preliminarne troškove obnove na 4–5 milijardi dolara, što je oko 10% godišnjeg BDP‑a Nepala — iznos koji država ne može sama da pokrije.
Volunteers remove sludge from a classroom at Shree Bagheswori Madhyamik School in Galchhi, Nepal, on 31 August 2026 (Reuters)
Koliko FRLD može da pomogne?
FRLD, uspostavljen od strane UN 2023. godine, ima plafon isplate od najviše 20 miliona dolara po jednoj katastrofi u okviru postojeće politike — iznos koji je u slučaju Nepala manji od 1% procenjenih potreba za obnovu. Fond ima ukupno 822 miliona dolara u obećanjima, ali je oko 350 miliona trenutno raspoloživo za isplate. Istovremeno, razvijajuće zemlje su podnele oko 180 zahteva u ukupnom iznosu od približno 2,8 milijardi dolara.
„Možemo izabrati da pokrenemo pilotsku fazu sada sa raspoloživim novcem, počnemo da isplaćujemo, testiramo sisteme sekretarijata i proces podobnosti“, rekao je Richard Sherman, član upravnog odbora i klimatski pregovarač iz Južne Afrike.
Pod normalnim pravilima, obrada zahteva može trajati šest do osam meseci, a odbor FRLD‑a nije bio zakazan pre decembra. Hitna procedura predviđa ubrzanje procesa od prijave do isplate u šest do osam nedelja, ali do početka septembra nije odobren nijedan projekat niti je novac isplaćen.
A woman looks at photographs of missing persons outside a morgue in Kathmandu on 9 September 2026 (AFP/Getty)
Reakcije i kritike
Aktivisti i dugogodišnji pregovarači upozoravaju da slučaj Nepala jasno pokazuje ograničenja fonda. Andreas Sieber iz 350.org napominje da „nema dovoljno novca da pokrije ove katastrofe“ i da su pogođene zajednice prepuštene same sebi. Harjeet Singh, koji je decenijama radio na dizajnu mehanizma za gubitke i štete, ističe da je nedostatak sredstava bio očekivan i predvidljiv.
Studija objavljena u časopisu Nature 2024. godine procenila je da će zemlje u razvoju do 2025. trebati oko 395 milijardi dolara godišnje za gubitke i štete povezane sa klimom — cifra koja se graniči sa IPCC‑ovim procenama od oko 400 milijardi dolara godišnje. Sa druge strane, na konferenciji COP29 u Bakuu dogovoren je cilj od 300 milijardi dolara godišnje, koji je trenutno daleko od ispunjenja.
An excavator clears mud and debris from a road in Devighat, Nepal, on 10 September 2026 (Reuters)
Širi kontekst i posledice
Nedostatak finansiranja nije ograničen na FRLD: Green Climate Fund je izgubio oko 3 milijarde dolara obećanih sredstava kada se SAD povukla iz podrške, dok je i Velika Britanija u poslednjih meseci smanjila svoj doprinos klimatskom finansiranju. Singh podseća da problem nije nedostatak novca u globalnoj ekonomiji, već prioriteti: „Novac postoji, ali ide u pogrešnom pravcu — ka subvencijama fosilnom sektoru, vojnim izdacima i bogatstvu malog broja pojedinaca.“
Bez znatnijeg priliva bespovratnih sredstava, Nepal i druge zemlje u sličnoj situaciji najverovatnije će se oslanjati na kredite međunarodnih institucija, pre svega Svetske banke. To vodi u scenarij koji su kritičari nazvali „dvostrukom nepravdom“ — zemlje najmanje odgovorne za klimatske promene prisiljene su da se zadužuju da bi se oporavile od katastrofa koje su im nametnute.
Tehničke i političke implikacije
Naučnici se slažu da rastuće temperature destabilizuju glečere u Himalajima, iako se tačan mehanizam urušavanja ledenjačkog jezera u avgustu još utvrđuje. Na međunarodnom planu, nepalski predsednik Ramchandra Paudel uputio je poziv za „klimatsku pravdu“, a premijer Balendra Shah planira da otvori temu na Generalnoj skupštini UN.
U narednim nedeljama biće važno pratiti da li će hitna alokacija FRLD‑a za Nepal (ako bude odobrena) postati simbolična pobeda koja pokreće veće dopune fondova, ili samo privremeno ublažavanje problema dok su potrebe za finansiranjem i dalje drastično podcenjene.
Ključne brojke: >1.300 mrtvih; 4–5 milijardi USD procena obnove; 20 miliona USD maksimalna pomoć FRLD‑a po katastrofi; 822 miliona USD ukupna obećanja fonda; ~350 miliona USD raspoloživo za isplate; 180 zahteva u iznosu ~2,8 milijardi USD.
Pomozite nam da budemo bolji.
