Elon Musk je predložio da se radnici vezani za NASA-in SLS program preusmere u druge sektore zbog visokih troškova. Inspektorat NASA-e (OIG) procenio je da bi kombinovana misija SLS/Orion za Artemis IV koštala oko 4,1 milijarde USD po lansiranju, dok je proizvodnja SLS-a procenjena na oko 2,2 milijarde USD. GAO i OIG kritikovali su održavanje Shuttle-era infrastrukture, a budžetski predlog za 2026. predviđa povlačenje SLS-a nakon Artemis III i prelaz na komercijalna rešenja.
Elon Musk Predlaže Preusmeravanje Radnika SLS Programa Zbog Visokih Troškova
Elon Musk Backs Moving NASA SLS Workforce Elsewhere, Says ‘Better To Repurpose’ Workers As Multibillion-Dollar Rocket Faces Cost Questions
Elon Musk je na platformi X izjavio da bi NASA bila u boljoj poziciji ako bi zaposlene vezane za program Space Launch System (SLS) preusmerila u druge sektore privrede, dok se ponovo otvara debata o višemilijardnim troškovima rakete namenjene povratku ljudi na Mesec.
„Bolje je preusmeriti radnu snagu u druge delove ekonomije.“
— Elon Musk (@elonmusk), 8. septembar 2026.
Spor oko troškova ima čvrste osnove u izveštajima nadzornih tela. Inspektorat NASA-e (OIG) je 2021. procenio da bi jedna kombinovana misija SLS/Orion u okviru Artemis IV u proseku iznosila oko 4,1 milijarde USD po lansiranju — ta cifra obuhvata raketu, letelicu Orion, Evropski servisni modul i zemaljske operacije, a ne samo SLS. Sam proizvođački trošak SLS-a ocenjen je na oko 2,2 milijarde USD po misiji.
Zašto su troškovi visoki
GAO i NASA OIG ističu da je politika „zadržavanja nasleđa“ iz ere Space Shuttle dovela do očuvanja starih sistema, infrastrukture i ugovora, što povećava kompleksnost i cenu razvoja. OIG je posebno upozorio da je NASA potcenila izazove prilagođavanja nasleđenih motora i pojačivača, dok je GAO identifikovao Boeingov ugovor za centralni stejdž kao model sa naknadom po trošku i nagradom (cost-plus-award-fee), što može podstaći rast troškova.
OIG je takođe ranije procenio da mobilna lansirna struktura za Artemis IV može koštati oko 2,7 milijardi USD, dodatno opterećujući ukupne izdatke.
Poređenje sa komercijalnim rešenjima
Postoji direktno poređenje između SLS-a i komercijalnih, višekratno upotrebljivih lansirnih vozila poput Falcon Heavy kompanije SpaceX. Falcon Heavy ima sposobnost nošenja 63,8 t do niske Zemljine orbite (LEO), dok NASA navodi SLS Block 1 sa 95 t do LEO i više od 27 t ka Mesecu — ali ova vozila nisu direktno zamena, imaju različite dizajnere, misije i operativne modele.
Politika i naredne misije
Predlog budžeta administracije za fiskalnu 2026. predviđa „uredno povlačenje“ SLS-a nakon Artemis III i prelazak na komercijalne transportne usluge za kasnije Artemis misije, što ukazuje na smenu ka privatnim rešenjima. Ipak, NASA nastavlja planove: Artemis II je u aprilu odveo astronaute oko Meseca, agencija priprema Artemis III vozilo za demonstracijsku misiju sa posadom u niskoj Zemljinoj orbiti 2027. godine, a Artemis IV je planiran za sletanje na Mesec 2028. godine.
Šta to znači za radnike i javne politike
Muskov predlog preusmeravanja radne snage naglašava argument da bi tržište i komercijalni sektori mogli bolje iskoristiti stručnost inženjera i tehničara nego nastavak održavanja skupih, državnih programa zasnovanih na nasleđu. Sa druge strane, zagovornici SLS-a tvrde da program održava ključne sposobnosti domaće industrije i osigurava robustan pristup lansiranju teških tereta i posada.
Zaključak: Rasprava o SLS-u je i finansijsko i političko pitanje koje pokreće teme industrijske politike, radnih mesta i buduće uloge privatnog sektora u svemirskim letovima. Muskova izjava je dodatno podgrejala otvorenu debatu o tome da li nastaviti sa skupim državnim programima ili ubrzati prelaz na komercijalna rešenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
