Narges Mohammadi u memoarima otkriva nasilje koje je pretrpela tokom višegodišnjih pritvora u iranskom zatvoru Evin, uključujući premlaćivanja, dva meseca u samici i uskraćivanje medicinske pomoći. Navodi da su joj zaplenjene beleške koje je pokušavala da iznese iz zatvora, a njena fondacija tvrdi da je osuđena na više od 44 godine zatvora i 154 udarca bičem. I pored rizika, Mohammadi smatra da je dokumentovanje torture neophodno i nastavlja da podržava pokret "Woman, Life, Freedom".
Narges Mohammadi Objavila Memoare: Otkriva Zlostavljanje u Zatvoru Evin i Kaže „Spremna Sam Na Posledice"
CNN
Nobelova nagrađivana aktivistkinja za ljudska prava Narges Mohammadi u novim memoarima opisuje brutalno zlostavljanje koje je pretrpela tokom višegodišnjih pritvora u čuvenom teheranskom zatvoru Evin. Fragmente svojih beleški uspela je da prosledi iz zatvora uz pomoć prijatelja i saputnica, i od njih sastavila knjigu pod naslovom A Woman Never Stops Fighting, koja izlazi ovog meseca u nekim evropskim zemljama.
Narges Mohammadi spoke about her imprisonment in an interview with CNN. - CNN
Detalji zlostavljanja i uslova pritvora
Mohammadi, danas 54 godine, navodi da je doživela ozbiljna premlaćivanja, višemesečno zadržavanje u samici i sistematsko uskraćivanje medicinske pomoći. Po tvrdnjama Norveške Nobelove komisije, tokom hapšenja u decembru bila je udarana drvenim palicama i pendrecima, vukli su je po zemlji za kosu i udarali u predelu karlice, što je ostavilo otvorene rane i jake bolove.
Narges Mohammadi is pictured at home in Iran during a stint out of prison on medical furlough. - Reihane Taravati
„Držali su me u samici dva meseca u istom stanju, bez prava na poziv, posete ili sastanak sa advokatima“, priseća se Mohammadi.
Tokom poslednjeg pritvora izgubila je oko 20 kilograma, imala je sumnju na srčani udar i bila je hospitalizovana 18 dana. Njeno stanje je, po saopštenjima fondacije, bilo u „neposrednoj opasnosti“ pre nego što joj je privremeno odobreno medicinsko odsustvo.
Protests rocked Iran in the autumn of 2022, following the death of Mahsa Amini. - AP
Zašto je dokumentovanje važno
U memoarima Mohammadi iznosi imena ili metode koje, kako tvrdi, stoje iza torture. „Da bih dokumentovala ove stvari, bolje je otvoreno govoriti o njihovim metodama, izložiti i razotkriti njihovu torturu“, kaže ona. Smatra da su metode poput dugotrajnog izdržavanja u samici i uskraćivanja medicinske pomoći namerni mehanizmi za psihološko i fizičko slamanje zatvorenika.
Mohammadi je osuđena na više od 44 godine zatvora i 154 udarca bičem, prema podacima njene fondacije. Uprkos rizicima, ona ističe da dokumentovanje zločina i podrška pokretima otpora ostaju ključni: „Kroz pokret 'Woman, Life, Freedom' stvorili smo moć demonstranta i pokazali svetu hrabrost žena na ulicama.“
Majka i aktivistkinja
Memoari su, kako navodi autorka, i hvalospev borcima za demokratiju, ali i „rečnik majke“ koja je pisala iz zatvora. Njena deca, blizanci Ali i Kiana, žive u egzilu u Francuskoj. Mohammadi priznaje da je često u dilemi: da li je imala pravo da ih tako liši „običnog“ života, ali i da bi opet izabrala svoj put, uprkos posledicama.
Kontext: Knjiga i izjave Mohammadi imaju širi značaj jer osvetljavaju metode represije nad disidentima u Iranu i daju glas žrtvama koje su pokušale da dokumentuju i prenesu svoja iskustva pod velikim rizikom po život.
Pomozite nam da budemo bolji.
