Nova studija Univerziteta u Novom Meksiku pokazuje da su uzorci mozga prikupljeni 2024. imali skoro 50% više mikroplastike nego oni od pre osam godina, sa prosečno oko 7 g plastike po uzorku. Mikroplastika je pronađena i u posteljici i krvotoku, a istraživači ispituju moguću vezu sa demencijom, uz upozorenje da korelacija ne znači nužno uzrok. Potrebne su daljnje studije, dok države i pojedinci već preduzimaju korake za smanjenje izloženosti.
Alarm u nauci: mikroplastika u ljudskim mozgovima raste — šta to znači za zdravlje?
Šta je otkriveno?
Plastično zagađenje više nije samo problem okeana — nalazi pokazuju da mikroplastika dospeva i u ljudske organe, uključujući mozak. Nedavno istraživanje, o kom je izveo The New York Times, ukazuje da uzorci mozga prikupljeni 2024. sadrže gotovo 50% više mikroplastike nego uzorci stari osam godina. Prosečna količina u analiziranim uzorcima procenjena je na oko 7 grama — što autorima članka služi kao ilustracija (to je otprilike količina plastike iz jednokratne kašike ili nekoliko plastičnih čepova).
Važni detalji i nesigurnosti
Istraživanje koje su vodili naučnici sa Univerziteta u Novom Meksiku beleži i veće koncentracije čestica kod osoba sa demencijom. Autori ističu da ta veza ne dokazuje uzročnost — moguće je da kod demencije krvno-moždana barijera postaje propustljivija, pa se mikroplastika lakše zadržava.
„Ove stvari u našem svetu eksponencijalno rastu,“ rekao je toksiolog dr Matthew Campen za NYT.
Gde još je pronađena mikroplastika?
Mikroplastika je već detektovana u posteljici, krvotoku i čak u prvom stolcu novorođenčadi. To pokazuje da su izloženost i prenos dalje rasprostranjeni nego što smo ranije mislili.
Mogući zdravstveni rizici
Iako su istraživanja u ranoj fazi, postoje indikacije o mogućim vezama mikroplastike sa:
- poremećajima kognitivnih funkcija i pamćenja,
- reproduktivnim problemima i razvojnim smetnjama kod dece,
- promenama u imunskom odgovoru i hormonskom balansu.
Međutim, naučnici upozoravaju da su potrebne dodatne studije da bi se razjasnili mehanizmi i procenila stvarna šteta u odnosu na dozu i trajanje izloženosti.
Šta se preduzima — politike i tehnologije
Na više frontova već se uvode mere: neke zemlje (Francuska, Velika Britanija, Indija) ograničavaju ili zabranjuju određene jednokratne plastike, a gradovi poput Los Anđelesa i Njujorka ograničavaju stiropor i plastične kese. Istovremeno, istraživanja rade na materijalima koji se lakše razgrađuju i na tehnologijama za filtriranje mikroplastike iz vode.
Praktični saveti za građane
Dok nauka radi svoj deo posla, pojedinci mogu smanjiti izloženost mikroplastičnom otpadu jednostavnim promenama:
- zameniti jednokratne plastične proizvode višekratnim alternativama,
- ne zagrevati hranu u plastičnim posudama i izbegavati plastiku za toplu hranu,
- koristiti vrećice za pranje koja hvata mikrovlakana i tako smanjiti otpad iz veša,
- birati proizvode sa manje ambalaže i podržavati lokalne politike koje smanjuju upotrebu plastike.
Zaključak
Otkriveno je da mikroplastika dospeva i u mozak i da se njena količina u uzorcima povećava, ali je ključno razlučiti korelaciju od uzročnosti. Potrebne su opsežnije studije kako bi se utvrdili dugoročni zdravstveni efekti i mehanizmi delovanja. U međuvremenu, javne mere i individualne promene mogu pomoći da se rizik smanji.
Napomena: Podaci u članku su zasnovani na objavljenim izveštajima i citatima iz medijskih napisa o studiji Univerziteta u Novom Meksiku i pratećih izjava naučnika; naučna zajednica poziva na dalje, kontrolisane studije.
Pomozite nam da budemo bolji.
