NASA traži rezervni plan za Artemis III: da li će SpaceX biti zamenjen i koje su opcije?

NASA u brzom preispitivanju plana za sletanje na Mesec

Izjava vršioca dužnosti direktora NASA Sean Duffyja da bi SpaceX mogao biti izbačen iz plana za naredno sletanje na Mesec prošle nedelje uznemirila je svemirsku industriju. Iza zatvorenih vrata već se oblikuju alternativni predlozi za dostavu astronauta na lunarni jug — ciljanu oblast misije Artemis III.

Gde je sada Starship?

SpaceX ima ugovor vredan oko 2,9 milijarde dolara za prilagođavanje raketnog sistema Starship za prevoz ljudi na Mesec (Artemis III). NASA je, s obzirom na kašnjenja u razvoju i zabrinutost zbog kineskog programa, zatražila od SpaceX-a i Blue Origina da do 29. oktobra podnesu planove za ubrzanje razvoja. Paralelno, agencija traži od šire privatne industrije moguće brže opcije, što ukazuje da je rukovodstvo spremno da preraspodeli uloge.

Tehnički izazovi i rokovi

Starship je izveo više suborbitalnih testnih letova i SpaceX ističe da je ispunio "49 prekretnica" iz ugovora. Ipak, 2025. je doneo i ozbiljne neuspone: nekoliko prototipova je eksplodiralo ili su izgoreli tokom testova u Teksasu. Ključni tehnički izazov za Starship u lunarnim misijama je dopunjavanje kriogenih goriva u orbiti — procedura koja još nije izvedena za ovakav tip letelice i mogla bi zahtevati desetine letova-tanker.

Artemis III je najavljen najranije za sredinu 2027. godine, dok Kina cilja manje-više do 2030. da pošalje astronaute na Mesec. Stručnjaci upozoravaju da razvoj nove letelice obično traje 6–7 godina, pa je ubrzanje izuzetno zahtevno.

Alternativne ponude komercijalnih i velikih proizvođača

Blue Origin — koji već ima ugovor za buduće Artemis landere — navodno planira da ponudi hibridni dizajn koji kombinuje elemente iz Mark 1 (teretni) i Mark 2 (posada). Njihova ideja uključuje korišćenje jednog ili više Mark 1 modula kao "boostera" za lansiranje skaliranog Mark 2 iz orbite, smanjujući potrebu za dopunjavanjem kriogenih goriva u svemiru.

Lockheed Martin predlaže dvofazni lander konstruisan delom od postojeće tehnologije: iskorišćavanje rezervnih delova iz Oriona i korišćenje OMS-E motora (iz doba svemirskog šatla) za usponnu fazu. Za silazak razmatraju dva pravca — kriogenični descent stage (zahteva odvojena lansiranja i spojavanje u orbiti) ili descent stage na stabilnija goriva (omogućava lansiranje u jednom komadu, ali zahteva dopunjavanje u orbiti). Lockheed ističe prednost korišćenja proverenog hardvera i smanjenog rizika u odnosu na potpuno nove ploforme.

Ostale kompanije (npr. Firefly Aerospace, Northrop Grumman) su poručile da su spremne da podrže NASA-u, ali nisu javno predstavile detaljne planove.

Diskusija stručnjaka: brzina vs. održivost

Neki stručnjaci, među kojima je i bivši direktor ljudskih letova u NASA Doug Loverro, smatraju da bi moguće bilo razviti novi lander u roku od oko pet godina ako bi se posvetili resursi i jasan menadžment preuzeo vođstvo. Predlaže se da bi JPL i druge unutrašnje NASA jedinice trebalo da igraju ulogu u upravljanju takvim projektom.

Međutim, mnogi upozoravaju da žurka može biti skupa i rizična: razvoj landera od nule zahteva ogromna ulaganja, a NASA teško može da prekine postojeće ugovore bez političkih i finansijskih posledica. Primer iz Apola pokazuje da je tržište i istorijska realnost da razvoj lunarnih letelica zahteva godine i milijarde dolara.

Finansije i politika

Sa budžetske strane, Starship je po NASA-i najpovoljnija opcija zato što SpaceX investira značajna sopstvena sredstva u razvoj. Drugi koncepti verovatno bi zahtevali dodatna sredstva. Iako je Kongres dodatno podržao Artemis sa oko 10 milijardi dolara u sklopu šireg paketa, nije izvesno da li bi dodatna sredstva bila dodeljena za ubrzavanje konkretno misije Artemis III.

Šta je suština?

Iako javnost voli da priču pretvori u "trku" sa Kinom, stručnjaci ističu da je prava vrednost u izgradnji trajne infrastrukture na Mesecu — ne samo u tome ko će prvi zakoračiti. NASA se sada nalazi pred zahtevnim izborom između držanja kursa sa Starshipom, potencijalne promene izvođača ili pokušaja brzog sklapanja alternativnog rešenja koje nosi sopstvene tehničke rizike i troškove.

Zaključak: NASA je otvorila vrata za alternativne planove, ali nijedna opcija nije laka. Ključni faktori su vreme, trošak i pouzdanost novih tehnologija — posebno kriogenog dopunjavanja u orbiti.