Motaz Azaiza je palestinski fotoreporter koji je 107 dana dokumentovao razaranja u Gazi, preživeo pretnje i pobegao sa porodicom u Katar, a sada živi u Njujorku. Pokrenuo je Motaz fondaciju i tvrdi da je prikupio oko 60 miliona dolara za hranu, vodu, sklonište i hitnu pomoć. Njegove fotografije su mu donele svetsku pažnju, ali on se i dalje bori sa traumom, krivicom preživelih i online zlostavljanjem. Najviše žudi za jednostavnijim životom i povratkom kući.
Motaz Azaiza — fotograf iz Gaze koji je razotkrio razaranja: od fronta do humanitarnog rada u SAD
Motaz Azaiza: fotografija, preživljavanje, humanitarni poziv
Motaz Azaiza je video užase rata i sada pokušava da povrati veru u ljudskost. Kao fotoreporter proveo je 107 dana na prvim linijama u poznatim kvartovima pojasa Gaze, beležeći razaranja izazvana izraelskim vazdušnim udarima u tako sirovim i neposređenim kadrovima da ih nije moglo biti ignorisati.
Dokumentovanje sukoba
Pošto velike medijske kuće nisu mogle da snimaju iznutra, Azaiza — kao i drugi palestinski novinari u pojasu — dokumentovao je prve dane sukoba iz same Gaze. Prema podacima lokalnih zdravstvenih službi u enklavi, u protekle dve godine poginulo je više od 68.000 ljudi, a preko 90% stambenih objekata je uništeno, pa je većina stanovništva interno raseljena.
Put ka spasu i humanitarni rad
Pre 21 mesec uspeo je da pobegne sa svojom užom porodicom u Katar; sada živi u Njujorku. Sarađuje sa humanitarnim organizacijama koje pomažu ljudima iz Gaze i tvrdi da je prikupio oko 60 miliona dolara i spasio brojne živote. Nedavno je pokrenuo Motaz fondaciju koja nastavlja prikupljanje pomoći za Palestince u Gazi, obezbeđujući hranu i peciva, kamione-cisterne sa pijaćom vodom, ćebad i skloništa. Fondaciju je na Instagramu opisao kao „sveću u tami“ i poziva ugrožene da mu se lično obrate.
Smisao, krivica i rana slava
Azaiza kaže da je imao sreće što je preživeo. „Moj život sada vredi više nego da sam mrtav“, rekao je u jednom razgovoru. Njegove fotografije — među kojima je snimak iz Nuseirat izabran među 10 najboljih fotografija časopisa Time za 2023. godinu — donele su mu veliku pažnju i više od 15 miliona pratilaca na Instagramu. Ipak, priznanje mu nije donelo radost jer je uspeh došao kroz patnju njegove zajednice.
Emocije koje ostavljaju trag
Izgubio je mnoge prijatelje u Gazi i često govori o krivici preživelih: „Moja duša je ugašena.“ Istovremeno, oseća i potrebu da pomaže — to mu daje smisao i olakšanje. „U trenutku kad prosledim novac ljudima i dobijem pomoć, podršku i hranu, osećam se uzvišeno“, rekao je tokom humanitarnog događaja u Rosvelu, Džordžija.
Napadi na novinare i online pritisak
Od 7. oktobra 2023. više od 240 novinara je ubijeno u Gazi, navodi Komitet za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists). Azaiza je otkrio da je pre napuštanja pojasa dobijao anonimne preteće pozive i zna da je njegova sudbina lako mogla biti drugačija. Pored fizičke opasnosti, suočava se i sa osudom i uvredama na društvenim mrežama: „Mržnja na mreži jede te iznutra — steže srce, sprečava te da jedeš i povređuje ljude oko tebe", kaže on.
Pogledi u budućnost
Za sada je fokusiran na humanitarni rad, ali živi u nekom obliku limba. Sanja o povratku u Gazu da sagradi kuću pored mora, o porodici i čak o političkoj ulozi — „voleo bih jednog dana da budem ministar za omladinu“ — iako priznaje rizik korupcije. Najviše priželjkuje jednostavniji život sa kamerom: „Znam Tarzana? Želim da budem Tarzan s fotoaparatom. Želim da odem u Tanzaniju i slikam lavove i životinje. Ne želim više da slikam ljude — ljudi donose probleme i bol."
„Možda mi to pomaže da zaboravim mentalnu patnju u kojoj sam. Uvek pokušavam da budem koristan.“
Azaizina priča ostaje podsetnik koliko je novinarstvo često plaćeno ličnom žrtvom, i koliko pojedinac može da utiče kada koristi svoj glas i platformu da pribavi pomoć za najugroženije.
Pomozite nam da budemo bolji.
