Indijske vlasti su sprovele probe zasijavanja oblaka iznad Nju Delhija, ali prve operacije su dale malo padavina zbog slabog naoblacenja. Trošak je oko $364.000, dok su nivoi PM2.5 opasno visoki (323 μg/m3). Stručnjaci i aktivisti upozoravaju da je efikasnost ograničena i da su trajna rešenja smanjenje emisija i čišćenje izvora zagađenja.
Indija testira zasijavanje oblaka u Nju Delhiju — kritičari govore o „skupom spektaklu“
Indija testira zasijavanje oblaka u Nju Delhiju — kritičari govore o „skupom spektaklu“
Indijska vlast sprovela je prve probe zasijavanja oblaka iznad Nju Delhija u pokušaju da privremeno smanji zagađenje vazduha, ali rezultati su bili skromni: zbog retke naoblačenosti palo je vrlo malo kiše.
Zasijavanje oblaka podrazumeva raspršivanje čestica, najčešće jodida srebra i soli, iz aviona kako bi se podstakla kondenzacija i eventualna padavina koja bi „isprala" polutante iz atmosfere. Probe su sprovele gradske vlasti uz podršku Indijskog tehnološkog instituta (IIT) Kanpur, koristeći mali Cessna avion.
Kritike i stručne sumnje
Ekološki aktivisti i neki naučnici sumnjaju u efikasnost i opravdanost ovakvog pristupa. Bhavreen Kandhari, aktivistkinja iz Delhija, izjavila je:
„Ovo nikada neće obaviti posao, to je iluzija. Samo čišćenjem izvora zagađenja možemo da ga kontrolišemo.“
Klima naučnik Daniele Visioni (Cornell) upozorava da zasijavanje ne može stvoriti vlage tamo gde je nema i da najčešće samo preusmerava kondenzaciju s jednog mesta na drugo. Dva istraživača sa IIT Delhi opisala su plan kao „još jedan trik“ i kritikovali primenu nauke i etičke aspekte.
Podaci, troškovi i zdravstveni rizici
Prema izveštajima lokalnih medija, vlada je na probe potrošila oko $364.000. Dan nakon jedne od operacija, nivo kancerogenih PM2.5 čestica iznosio je 323 μg/m3 — više od 20 puta preko preporučenog dnevnog limita Svetske zdravstvene organizacije. Studija objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health procenila je da je između 2009. i 2019. u Indiji 3,8 miliona smrtnih slučajeva povezano sa zagađenjem vazduha.
Postoje i nejasnoće o dugoročnom uticaju hemikalija koje se koriste pri zasijavanju. Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) navodi da postoje ograničene studije koje ne ukazuju na značajan rizik od jodida srebra pri umerenoj upotrebi, ali istovremeno priznaje da uticaj široke i učestale primene nije dovoljno istražen.
Šta kažu zagovornici i šta je rešenje
Zvaničnici, među kojima i Virendra Sachdeva iz vladajuće BJP u Delhiju, ističu da su probe deo istraživačkog procesa i da inicijalni neuspeh ne znači konačni sud o metodi. Ipak, mnogi stručnjaci naglašavaju da su pravi i trajni odgovori na zagađenje poznati: smanjenje sagorevanja fosilnih goriva, čišća energija, bolja kontrola industrijskih i saobraćajnih emisija, upravljanje otpadom i rešavanje sezonskog paljenja useva.
Mohan George iz organizacije Centre for Science and Environment upozorava da, čak i ako zasijavanje povremeno izazove kišu, efekat je privremen i nivo zagađenja brzo će se vratiti ako se ne rešavaju osnovni izvori emisija. Takođe postoji rizik da povećanje padavina u jednoj oblasti bude praćeno smanjenjem u drugoj.
Zaključak
Zasijavanje oblaka je tehnika sa dugom istorijom i mešovitim rezultatima — od korišćenja u suzbijanju magle do pokušaja da se poveća broj padavina. U slučaju Nju Delhija, inicijalne probe nisu donele obećane rezultate, dok stručne diskusije i zabrinutosti o troškovima i potencijalnim neželjenim efektima ostaju intenzivne. Mnogi stručnjaci smatraju da su dugoročne reforme politika i smanjenje emisija merodavnije i održivije mere od tehnološki rizičnih, ali privremenih intervencija.
Pomozite nam da budemo bolji.
