„Katastrofa": Rekordni toplotni talas pogađa Južnu Aziju — šta ga izaziva i ko je najugroženiji

Rekordni i smrtonosni toplotni talas koji trenutno pogađa Južnu Aziju podiže temperature na opasne nivoe, remeti svakodnevni život stotina miliona ljudi i ukazuje na rastuću ranjivost jednog od najgušće naseljenih regiona sveta.

U zemljama poput Indije, Pakistana i Bangladeša temperature su znatno iznad sezonskih proseka, a u nekim oblastima dostigle su ili prešle 45–50 °C. Lokalni izveštaji navode smrtne slučajeve direktno povezane s ekstremnim vrućinama — u Pakistanu je registrovano najmanje 10 smrtnih slučajeva u Karačiju, dok su u Indiji prijavljeni višestruki smrtni ishodi u nekoliko saveznih država.

Ko stoji iza talasa vrućine?

Meteorolozi objašnjavaju da kombinacija nekoliko faktora pojačava poslednje toplotne talase: prostrani antiicloni (visoki atmosferski pritisci) koji „zarobljavaju" topli vazduh i sprečavaju njegovo hlađenje, slabi predmonsunski pljuskovi koji smanjuju evaporativno hlađenje, i potencijalno jačanje El Niño uslova u centralnom i istočnom Pacifiku.

„Sistemi visokog pritiska dominiraju i zarobljavaju topao vazduh blizu površine poput kupole, sprečavajući njegovo uspinjanje i hlađenje", objašnjava Anjal Prakash iz Bharti instituta za javnu politiku.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) upozorava na visoko poverenje u moguću pojavu El Niño u periodu maj–jul, što bi moglo pojačati toplotne ekstreme. WMO, međutim, naglašava da klimatske promene možda ne povećavaju učestalost samih El Niño događaja, ali mogu uveliko pojačati njihov uticaj na temperature i ekstremne vremenske pojave.

Regionalni efekti i primeri

Indijski meteorološki zavod (IMD) je najavio iznadprosečne temperature širom zemlje i upozorio na očekivane toplotne talase u zapadnim državama i duž obale. U delovima severozapadne i centralne Indije zabeležene su temperature iznad 46 °C; gradovi Akola i Amravati u Maharaštri registrovali su gotovo 47 °C krajem aprila.

U Pakistanu je PMD izdao upozorenja za provinciju Sindh: Karači je zabeležio 44 °C, najvišu temperaturu od 2018. godine, a Jacobabad i Sukkur očekuju temperature do 46 °C. U Bangladešu su Daka i nekoliko distrikta beležili neuobičajeno mnogo dana sa visokim temperaturama, uključujući 24 dana toplotnog talasa u aprilu 2024 — najviše u poslednjih 75 godina.

A volunteer sprays water on people as refreshment during a heatwave in Karachi, Pakistan [Rehan Khan/EPA]

Socijalni i zdravstveni uticaji

Ekstremna vrućina deluje na zdravlje putem više mehanizama: direktno opterećenje termoregulacije, povećan rizik od toplotnog udara, kardiovaskularnih i bubrežnih problema, poremećaja sna i pogoršanja hroničnih bolesti. Posebno su ugroženi stariji, trudnice, mala deca i osobe sa prethodnim zdravstvenim problemima.

Kartikeya Bhatotia sa Harvardovog Mittal South Asia Instituta podseća da su uticaji toplotnih talasa duboko nejednaki: oko 380 miliona Indijaca radi na poslovima izloženim vrućini, a informalni radnici i dnevni migranti često nemaju pristup hladnim prostorima, vodi i adekvatnim radnim pauzama. To dovodi do gubitka prihoda, narušenog pristupa ishrani i lekovima, što akumulativno povećava štetu tokom sezone.

Politike, pripremljenost i zahtevi za reformom

Indija je pionir u primeni Planova za Reagovanje na Toplotu (Heat Action Plans) koji kombinuju sisteme ranog upozorenja, javne poruke, distribuciju vode, hladne centre i obaveznе pauzе za radnike. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ti sistemi često ne dopiru do informalnih radnika i ranjivih grupa, te da je sprovođenje i praćenje ograničeno.

Fahad Saeed iz Pakistana ističe problem podcenjivanja stvarnog broja žrtava i poziva vlasti na veću transparentnost kako bi se osigurala odgovarajuća međunarodna i domaća podrška za adaptaciju.

Stručnjaci pozivaju na šire, strukturne mere: bolju urbanističku i stambenu politiku koja obuhvata pasivne standarde hlađenja, proširenje zdravstvenih kapaciteta i nadzora, i jače radne zaštite koje uključuju informalni sektor. Dobre adaptacione politike i preduhitravanja uz efikasne sisteme ranog upozorenja mogu značajno smanjiti ljudsku i ekonomsku štetu.

Zaključak

Toplotni talasi u Južnoj Aziji sve su intenzivniji i učestaliji, delimično zbog klimatskih promena i promenjenih lokalnih uslova. Dok se kratkoročno spasavanje života oslanja na rane mere i hitne mere, dugoročna otpornost zahteva sistemske reforme i veću transparentnost u prikupljanju podataka kako bi se efikasno planirale i finansirale prilagodbe.