Tom Flejšner je prirodnjak koji je imenovao i promoviše pojas Mogollon Highlands — biodiverzitetski značajan ekoton u Arizoni. Kao osnivač Natural History Institute, čuva oko 12.000 uzoraka i digitalizuje zbirke da bi osigurao dugoročno praćenje promena. Flejšner upozorava da su prirodne zbirke kritične za razumevanje uticaja klimatskih promena i poziva na veća ulaganja u njih.
Tom Flejšner i Mogollon Highlands: kako jedan prirodnjak otkriva i štiti biodiverzitet Arizone
Tom Flejšner provodi decenije mapirajući i promovišući biodiverzitet pojasa koji je nazvao Mogollon Highlands — jedinstvenu geografsko-ekološku zonu duž Mogollon Rima koja povezuje vrste iz Severne i Mesoamerike. Njegov rad kroz Natural History Institute podiže svest o značaju prirodnih zbirki i potrebe za njihovim očuvanjem u vreme ubrzanih klimatskih promena.
Ko je Tom Flejšner?
Flejšner je prirodnjak, autor i profesor na Prescott Collegeu. Nakon preseljenja u Prescott pre oko 37 godina, s radnim iskustvom u proučavanju morskih sisara i ptica na zapadu Vašingtona, posvetio se tome da upozna lokalne ekosisteme — i otkrio izuzetno biodiverzitetski bogat pojas koji je često bio zanemaren u naučnim studijama.
Šta su Mogollon Highlands?
Mogollon Highlands je naziv koji je Flejšner predložio da istakne kontinentalno značajan ekoton uz Mogollon Rim — mesto susreta genetskih linija i rasprostranjenosti mnogih vrsta: od aligatorskog kedra (Juniperus deppeana) do rubova rasprostranjenosti ponderoze, douglasove i bele jelke. Po njegovim rečima, upravo geografska i elevaciona raznolikost čini ovaj pojas izuzetno otpornim i važnim za proučavanje odgovora vrsta na klimatske promene.
Kako je ime postalo važno
Flejšner je 2017. objavio prvi naučni rad koji koristi naziv Mogollon Highlands, a ideja je da jasno imenovanje regije podstakne dalja istraživanja i finansiranje. Ime, objašnjava on, menja način na koji naučnici i javnost pristupaju prostoru — iz linije na karti u prepoznatljiv, proučavan cilj.
Natural History Institute i zbirke
Flejšner je 2012. osnovao Natural History Institute s ciljem da spoji umetnost, nauku i humanistiku. Institut danas u istorijskoj zgradi u Prescotu čuva oko 12.000 bioloških uzoraka — većinom biljaka, ali i gmizavaca, ptica, insekata i drugih primeraka, uključujući istorijske uzorke prikupljene od poznatih botaničara poput Cyrusa Pringlea. Sa pomoći studenata, uzorci su digitalizovani da bi se sačuvali podaci i olakšao pristup istraživačima.
Zašto zbirke danas znače više nego ikada
Nacionalne zbirke prirodne istorije suočene su sa smanjenjem finansiranja i promenom fokusa prema genetskim studijama, što je dovelo do manjka mladih stručnjaka u klasifikaciji i dugoročnom očuvanju uzoraka. Flejšner i drugi naturalisti upozoravaju da bez čuvanja i širenja fizičkih zbirki nauka gubi sposobnost da upoređuje prošlost i sadašnjost — ključnu za razumevanje uticaja klimatskih promena.
Klimatski kontekst i ekonomski argument
Atmosfersko zagrevanje, usled sagorevanja fosilnih goriva, već donosi sve jače toplotne talase, požare i ekstremne vremenske događaje. Podaci iz teksta ističu da su godišnji troškovi vremenskih katastrofa porasli sa oko 22 milijarde dolara u 1980-im na oko 149 milijardi godišnje u periodu nakon 2020. Naturalisti tvrde da ulaganje u zbirke i monitoring košta znatno manje, a može uveliko unaprediti sposobnost nauke i društava da planiraju i reaguju.
Rad koji inspiriše
Flejšner vodi institut, predaje, objavljuje knjige (njegova peta knjiga Astonished By Beauty: A Field Guide to the Practice of Paying Attention najavljena je za proleće 2026.) i povezuje nauku s umetnošću kako bi ponovo probudio interes javnosti za biodiverzitet. Njegova poruka je jasna: imenom, podacima i pričom moguće je povratiti pažnju i sredstva potrebna za očuvanje prirode.
Napomena o izvoru: Tekst je adaptiran iz članka Joan Meiners objavljenog u The Arizona Republic i preveden na srpski jezik, prilagođen za čitaoce zainteresovane za biodiverzitet, prirodne zbirke i klimatsku otpornost.
Pomozite nam da budemo bolji.
