Steve Perlman decenijama spašava najređe havajske biljke koje u divljini broje manje od 50 jedinki. Penje se liticama, koristi užad i prolazi kroz nepristupačne kišne šume kako bi sakupio seme kritično ugroženih vrsta poput Cyanea asarifolia i Lysimachia iniki. Njegov rad, naročito oko planine Waialeale, podvlači hitnost očuvanja endemskih vrsta suočenih sa invazijama i klimatskim promenama.
Na ivici izumiranja: Kako Steve Perlman spašava najređe biljke Havaja
Steve Perlman decenijama rizikuje sopstvenu bezbednost kako bi zaštitio neke od najređih biljaka na svetu koje rastu na Havajskim ostrvima. Kao član Programa za Sprečavanje Izumiranja Biljaka (Plant Extinction Prevention Program), fokusira se na vrste koje u divljini broje manje od 50 jedinki.
Njegov teren obuhvata udaljene vulkanske kraterе, opasne litice i guste, nepristupačne kišne šume—mesta koja većina ljudi nikada ne vidi. Zbog ekstremnih uslova mediji ga često nazivaju "rock star" botaničarom: penjanje užadima, klizave stene i sate pešačenja kroz blato deo su njegove svakodnevice.
Gde radi i šta radi
Mnogo njegovog rada odvija se oko planine Waialeale, jednog od najvlažnijih mesta na Zemlji, dom mnogih endemskih vrsta. Perlman pažljivo prikuplja seme kritično ugroženih biljaka kako bi istraživači mogli da ga sačuvaju u bankama semena i pokušaju obnovu populacija. Neke vrste, poput Cyanea asarifolia i Lysimachia iniki, postoje u prirodi sa samo jednom ili dve jedinke — svaki uspešan uzorak semena je od presudnog značaja.
Zašto je to važno
Rad Stevea Perlman-a ističe hitnu krizu biodiverziteta na Havajima. Zbog dugoročne izolovane evolucije ostrva imaju jedinstvene biljne vrste koje su izuzetno osetljive na gubitak staništa, invazivne vrste, bolesti i klimatske promene. Kada ovde neka vrsta nestane, to je globalni gubitak—ona ne postoji nigde drugde.
Perlman govori o dubokoj emotivnoj povezanosti sa biljkama koje štiti; za njega su ponovljene posete i briga za te vrste skoro kao briga za članove porodice. Uprkos opasnostima, odbija penziju i nastavlja da se vraća u nepristupačne predele jer veruje da je njegovo delo i dalje od suštinskog značaja.
"Svaki prikupljeni semenski uzorak je šansa da buduće generacije vide ove vrste uživo", kaže Perlman.
Njegova priča podsetnik je da zaštita biodiverziteta često zavisi od posvećenih pojedinaca spremnih da rade pod ekstremnim uslovima—i da hitne mere očuvanja moraju da uključe borbu protiv invazivnih vrsta, oporavak staništa i prilagođavanje klimatskim promenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
