Studija naučnika sa Oregon State University i Cal Poly San Luis Obispo pokazuje da su oker morske zvezde na obali Oregona doživele značajan oporavak nakon decenije pada izazvanog bolešću propadanja. Masovni talas mladih jedinki doveo je do porasta populacije i povratka uloge kao ključnog predatora, ali prosečne veličine jedinki ostaju 25–65% manje na većini lokacija. Bolest i dalje cirkuliše, pa potpuni i stabilan oporavak nije još zagarantovan.
Oker morske zvezde na obali Oregona se vraćaju — ogroman „baby boom“ podstakao oporavak
Oker morske zvezde beleže oporavak posle decenije pada
Nekada često viđene duž obale Oregona, oker morske zvezde (Pisaster ochraceus) pokazuju značajan oporavak nakon decenije pada izazvanog misterioznom bolešću propadanja. Nova studija istraživača sa Oregon State University i Cal Poly San Luis Obispo otkriva da su masovna pojava mladih jedinki — popularno nazvana „baby boom“ — i dalje glavni faktor u obnavljanju populacije.
Ključni nalazi studije
Istraživanje koje je pratilo populacije na osam lokacija duž obale Oregona tokom 23 godine pokazuje da su brojevi oker zvezda sada na nivoima jednakim ili višim od onih pre krize. Nakon pada od čak 84% u 2014. godini, naučnici su zabeležili porast od oko 8.000% u broju mladih jedinki koje su stigle do obale.
„Nakon opadanja broja zvezda do 84% u 2014, brzo smo zabeležili povećanje od 8.000% u broju mladih zvezda koje su stigle na obalu,“ rekla je Sarah Gravem, glavna autorka studije i docent na Cal Poly.
Prema autorima, u tri četvrtine proučavanih mesta oker zvezde su ponovo počele da se hrane kalifornijskim dagnjama i vraćaju svoju ulogu ključnog predatora u intertidalnoj zoni. To znači da se formiranje gustih dagnjskih ležišta, koja su do pre nekoliko godina prekrivala stene i smanjivala biodiverzitet, ponovo smanjuje.
Uzrok oporavka i preostali rizici
Uzrok oporavka nije potpuno razjašnjen. Istraživači navode nekoliko mogućih objašnjenja: jedna hipoteza je da je sama epidemija „oslobodila“ resurse tako što je ubila velike brojeve odraslih jedinki, ostavljajući dovoljno hrane za preostale larve. Druga mogućnost je da je reč o slučajnom vremenskom sklopu povoljnih uslova za reprodukciju i preživljavanje.
Bolest propadanja, čiji je uzrok nedavno povezan sa određenim sojem bakterije, i dalje kruži u okeanu, pa populacije ostaju varijabilne iz godine u godinu. Na svim osim jedne lokacije prosečne veličine oker zvezda i dalje su za oko 25–65% manje nego ranije, što ukazuje da potpuni povratak u raniju stabilnost još nije ostvaren.
Važno je napomenuti da sličan oporavak nije zabeležen kod suncokretnih morskih zvezda, koje su veoma osetljive na bolest i čiji se pad povezuje i sa nestajanjem podvodnih kelp šuma duž obale.
Šta dalje?
Autori studije, uključujući Brucea Mengea sa OSU, naglašavaju potrebu za daljim praćenjem kako bi se razumelo dugoročno ponašanje populacija i uticaj bolesti i promena u staništima. Ovaj povratak oker zvezda je ohrabrujući, ali naučnici upozoravaju da oporavak još nije stabilan i može zavisiti od daljih promena u okolišu i prisustvu patogena.
Izvor: studija istraživača sa Oregon State University i Cal Poly San Luis Obispo; originalni članak na oregonlive.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
