Mračna strana letnjeg računanja vremena: kako pomeranje satova narušava san i zdravlje

Mračna strana letnjeg računanja vremena

Nije tajna da živimo u društvu koje pati od manjka sna. Više od trećine Amerikanaca ne spava dovoljno — manje od preporučenih sedam sati noću — a sličan problem postoji i u velikom delu razvijenog sveta. „Nedostatak sna je prisutan svuda“, kaže Eva Winnebeck, hronobiolog sa Univerziteta Surrey. „Ljudi se bore da ustanu; upotreba budilnika je česta, što je jasan znak neadekvatnog sna.“

Zašto dvaput godišnje pomeramo satove?

Dvaput godišnje — u proleće i jesen — nameće se veštačka promena vremena koja narušava naše unutrašnje, cirkadijalne satove. U Sjedinjenim Državama trenutno je letnje računanje vremena primenjeno od druge nedelje marta do prve nedelje novembra, što znači da većina građana provodi osam meseci u godini po letnjem računanju vremena. Danas su pravila utvrđena Zakonom iz 1966. godine (Uniform Time Act), iako je praksa prvobitno uvedena s ciljem uštede energije tokom ratova.

Zdravstvene posledice

Javna zdravstvena istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna povećava rizik od saobraćajnih nezgoda, dijabetesa i srčanih bolesti. Dugoročni poremećaj sna utiče na telo dublje nego što mislimo: može povisiti krvni pritisak, povećati sklonnost rizičnom ponašanju i dovesti do raskoraka između unutrašnjeg sata i sunčevog ritma — problem koji je naročito izražen kod radnika u smenama.

„Problemi se ne manifestuju samo kao pospanost — radi se o sistemskom raskoraku koji može doprineti većem riziku od srčanih bolesti i nekih malignih oboljenja,“ upozorava Manuel Schabus, profesor sa Univerziteta u Salzburgu.

Studije pokazuju da biološki procesi koji bi trebalo da se odvijaju u različito vreme mogu početi da se preklapaju, dok bi oni koji su sinhronizovani postanu raspršeni — stanje koje može dugoročno narušiti zdravlje.

Dokazi iz istraživanja i vremenskih zona

Istraživanja koja upoređuju zdravlje ljudi na istočnoj i zapadnoj ivici vremenskih zona nude važne naznake. Ljudi na zapadnoj ivici vremenske zone, gde postoji veći raskorak između sunčevog i zvaničnog vremena, pokazuju više slučajeva gojaznosti, dijabetesa, pa čak i nekih vrsta raka — obrazac koji podseća na posledice produženog boravka na letnjem računanju vremena.

Postoje i dokazi o kratkoročnim rizicima: nakon promene sata beleže se porast saobraćajnih nezgoda i privremeni skokovi u broju srčanih udara. Iako nisu sva istraživanja sasvim jednoznačna, kumulativni podaci podstiču alarm.

Šta stručnjaci predlažu?

Američka akademija za medicinu sna (AASM) i nekoliko evropskih društava za medicinu sna i biologiju ritmova zalažu se za ukidanje dvostrukog sezonskog pomeranja sata. Mogućnosti koje se razmatraju uključuju trajno standardno vreme, trajno letnje vreme ili, radikalnije, prilagođavanje radnih vremena i rasporeda ljudima tako da se više poštuju prirodni sunčev ritmovi.

Martha Merrow sa Ljudvig Maksimilijan univerziteta u Minhenu ističe: „Treba težiti rešenjima koja omogućavaju da ljudi manje zavise od budilnika. Svako buđenje uz budilnik je — makar i minimalno — uskraćivanje sna.“

Moguća dugoročna rešenja

Neki stručnjaci zagovaraju fleksibilnije radno vreme i prilagođavanje radnih rutina godišnjim promenama sunčevog svetla. Drugi predlažu tehnološka rešenja za koordinaciju aktivnosti bez potrebe za rigidnim vremenskim zonama. Svaka od opcija ima svoje političke i praktične izazove, pa promena napreduje sporo.

Zaključno, iako nije lako dokazati sve dugoročne efekte na pojedinca, dokazi na nivou populacije ukazuju da sezonsko pomeranje sata može imati merljive negativne posledice po javno zdravlje. Razgovor o ukidanju ili izmeni ovog sistema ostaje aktuelan i važan za buduće politike koje utiču na san i zdravlje miliona ljudi.

Kontakt: letters@time.com