Nova studija u Brain Medicine pokazuje da industrijska revolucija više menja kada i koliko dosledno spavamo nego samu dužinu sna. Zajednice lovaca-sakupljača bez električnog osvetljenja spavaju 6,4–7,1 satno i slede prirodni ciklus svetla i tame. Industrijalizacija je pomerila vreme spavanja ka kasnijim satima i smanjila redovnost, dok klimatske promene prete dodatnim pogoršanjem problema, naročito za siromašnije i stanovnike toplijih krajeva.
Kako je industrijska revolucija promenila ritam spavanja — kad, a ne koliko spavamo
(Photo by Stas Knop via Pexels)
Nova studija objavljena u časopisu Brain Medicine sugeriše da je industrijska revolucija najviše promenila vreme i redovnost spavanja, a ne ukupnu dužinu sna. Umesto da današnja populacija drastično spava manje od predaka, veća razlika leži u tome kada i koliko dosledno spavamo.
Međunarodni tim istraživača kombinovao je antropologiju, istoriju i fiziogenomiku (povezanost evolucije i genomike) kako bi uporedio obrasce spavanja u savremenim urbanim sredinama i u zajednicama lovaca-sakupljača bez električnog osvetljenja. U istraživanju su korišćeni podaci iz tri populacije: Hadza (Tanzanija), San (Namibija) i Tsimane (Bolivija).
(Brain Medicine via SWNS)
Istraživači su otkrili da članovi ovih zajednica spavaju u proseku između 6,4 i 7,1 satno, što je slično ili čak manje od proseka u industrijalizovanim društvima. Ključna razlika je u tome da njihov san strogo prati lokalni ciklus svetla i tame — odlaze na spavanje i bude se ranije i doslednije nego urbani stanovnici.
Autori ističu da je u 19. veku nastala ideja o dnevnom rasporedu 8 sati rada, 8 sati odlanka i 8 sati sna, koja je ušla u javni konsenzus bez sistematskih istraživanja ranijih obrazaca spavanja. Prema prvom autoru studije, Seithikurippu Pandi-Perumalu sa Chandigarh University, pravo pitanje nije da li danas spavamo manje nego preci, već kada i koliko redovno to činimo.
(Photo by Ron Lach via Pexels)
Seithikurippu Pandi-Perumal: "Kad se podaci iz terena uporede sa arhivskim zapisima i genomikom, postaje jasno da industrijsko spavanje razlikuje vreme pojavljivanja sna i njegovu konzistentnost — ne nužno ukupan broj sati."
Studija ukazuje da je proces industrijalizacije doveo do nekoliko promena: pomeranja vremena za spavanje ka kasnijim satima, pada dnevne redovnosti ritmova, slabljenja usklađenosti sa prirodnim svetlom i rasta učestalosti dijagnostikovanih poremećaja sna. Ukupni broj sati sna se, prema nalazima, promenio najmanje.
Istraživanje takođe upozorava na efekat klimatskih promena. U projekcijama za Sjedinjene Države pod scenarijem visokih emisija i bez dodatnih prilagođavanja, očekuje se povećanje od oko 6 do 14 noći nedovoljnog sna na 100 ljudi godišnje u periodu 2050–2099, pri čemu će najviše stradati stanovnici toplijih regiona i osobe s nižim prihodima.
(Brain Medicine via SWNS)
Haitham Jahrami, koautor iz Arabian Gulf University: "Buka, svetlo, toplota i loš kvalitet stanovanja najviše pogađaju one koji najmanje mogu da se zaštite — a svaki od tih faktora je moguće popraviti. Građevinski propisi i standardi osvetljenja su, u suštini, intervencije za bolji san."
Za čitaoce u urbanim sredinama, poruka je praktična: smanjenje veštačkog večernjeg osvetljenja, dosledan raspored odlaska na spavanje, kontrola temperature i buke u spavaćoj sobi, kao i javne politike koje poboljšavaju uslove stanovanja mogu povratiti deo prirodne uigranosti sna.
Zaključak studije je jasan: industrijska revolucija je preoblikovala ritam našeg spavanja — premestila ga u kasnije sate i razredila njegovu ponovljivost — dok je ukupna dužina sna ostala relativno stabilna u poređenju sa nekim preindustrialnim populacijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
