Čak i Male Povišice PM2.5 Remete San i Povećavaju Noćni Kašalj

Nova međunarodna studija pokazuje da čak i relativno male, kratkoročne povišice finih čestica (PM2.5) u vazduhu mogu dovesti do povećanog noćnog kašljanja i pogoršanog sna. Istraživanje su sproveli timovi sa Univerziteta Kembridž, Tsinghua univerziteta i kompanije Sleep Cycle, analizirajući zvukove kašljanja korisnika aplikacije i podatke o kvalitetu vazduha.

Glavni nalazi

Autori su utvrdili da povećanje koncentracije PM2.5 za 10 μg/m³ dovodi do prosečnog porasta kašljanja od 2,4% u narednih pet dana. Studija obuhvata podatke od oko 100.000 korisnika aplikacije Sleep Cycle iz 32 grada u 12 zemalja prikupljene tokom otprilike 500 dana.

U ekstremnim epizodama zagađenja — primer su požari u Los Anđelesu 2025. godine — ista promena od +10 μg/m³ bila je povezana sa znatno većim skokom noćnog kašljanja, oko 10%. To sugeriše da intenzivni, kratkotrajni događaji mogu izazvati disproporcionalne akutne respiratorne reakcije.

„Naše istraživanje sugeriše da možda ne postoji bezbedna granica izloženosti zagađenju vazduha, iako je studija opservaciona,“ rekla je Cecilia Mascolo iz Kembridža.

Evropski kontekst i primeri

Među 13 evropskih gradova u analizi, prosečne dnevne koncentracije PM2.5 kretale su se od 5,47 μg/m³ (Uppsala) do 14,70 μg/m³ (Bergamo), sa prosekom od približno 10,58 μg/m³. Za poređenje, WHO savetuje da 24-časovni prosek PM2.5 ne bi trebalo da prelazi 15 μg/m³ više od nekoliko dana godišnje.

Zdravstvene implikacije

Pored neposredne iritacije disajnih puteva i bola u grlu, noćno kašljanje narušava san, što može doprineti širim posledicama: pogoršanju kardio-metabolnog zdravlja, smanjenju kognitivnih performansi i potencijalno većem riziku od neurodegenerativnih bolesti pri hronično lošem snu.

„Kašalj je znak iritacije ili upale pluća; može ukazivati na stanje koje još nije hronično, ali bi moglo postati,“ upozorava Tong Xia iz Tsinghua univerziteta.

Metodologija i ograničenja

Studija je statistički kontrolisala moguće spoljne uticaje poput vremenskih uslova i sezonske gripe, a efekat zagađenja ostao je uočljiv. Ipak, istraživanje je opservaciono i ne dokazuje direktnu uzročnost — pokazuje jaku asocijaciju između kratkoročnih promena PM2.5 i porasta simptoma.

Praktični saveti

Autori i urednici preporučuju da se, kada je kvalitet vazduha loš ili tokom perioda požara i drugih zagađujućih događaja, razmotri smanjenje izloženosti: korišćenje maski visokog zaštitnog nivoa (npr. FFP2/N95), upotreba prečišćivača vazduha u zatvorenim prostorima i praćenje lokalnih upozorenja o kvalitetu vazduha.

Zaključak: Čak i u gradovima sa relativno niskim prosečnim vrednostima PM2.5, kratkotrajne povišice mogu imati merljive negativne efekte na respiratorno zdravlje i san. Praćenje kvaliteta vazduha i lična zaštita mogu pomoći u smanjenju tih rizika.