ULEZ je doveo do značajnog pada zagađenja u Londonu: PM2.5 je smanjen za 31% u spoljnom delu grada, a NO2 za 27% u celom gradu. Kompaktni senzori, uključeni u mrežu Breathe London, omogućavaju merenja na novim lokacijama — čak i u metrou. Istraživači, predvođeni dr Kaylom Schulte, rade na tome da podaci budu dostupni i razumljivi javnosti kroz aplikacije, javne displeje i školske radionice.
Džepni senzori i mobilne aplikacije: kako London meri zagađenje vazduha i šta to znači za građane
Pocket-sized sensors and mobile apps are changing how Londoners track air pollution
U većini zemalja zagađenje vazduha i dalje predstavlja značajnu pretnju javnom zdravlju. U Londonu se situacija postepeno poboljšava, a ključnu ulogu ima zaoštravanje saobraćajnih mera, pre svega Ultra Low Emission Zone (ULEZ).
Nezavisna analiza stručnjaka sa Imperial College London pokazala je da je ULEZ doprineo smanjenju sitnih čestica (PM2.5) za 31% u spoljnom delu Londona, dok je nivo dušičnog dioksida (NO2) pao za 27% u čitavom gradu.
Kvalitet vazduha, međutim, varira tokom dana i prostora — od saobraćajnih saobraćajnica do zatvorenih prostora poput metroa. Praćenje tih fluktuacija postalo je pristupačnije zahvaljujući novoj generaciji kompaktnih senzora.
Small connected sensors are a significant shift from bulky reference equipment - Euronews
Dr Kayla Schulte, istraživačica društvene i ekološke tehnologije na Imperial College London, koristi prenosivi merač crnog uglja (black carbon) i druge male senzore u terenskim istraživanjima. Ti uređaji mere sitne čestice nastale sagorevanjem drveta, uglja i drugih materijala — zagađivače koji imaju veliki uticaj na zdravlje globalno.
Male jedinice, velike mogućnosti
Za razliku od ranijih glomaznih referentnih stanica, moderni senzori su kompaktni i mogu se postaviti gotovo svuda — na ulicama, u naseljima koje su najviše pogođene zagađenjem, pa i unutar London Underground. Mnoge od ovih jedinica sada su deo mreže Breathe London, koja prikuplja podatke visoke prostorne rezolucije.
Iako su ovi uređaji značajno jeftiniji i pristupačniji od tradicionalne opreme, napominje se da kompleksniji senzori i prateća laboratorijska oprema još uvek mogu koštati desetine hiljada evra — posebno kada se traži visoka tačnost i održavanje mreže.
An AWAIR display presents local air quality in an accessible way - The AWAIR Project
Podaci koje građani mogu koristiti
Velika prednost malih senzora je mogućnost integracije očitavanja u aplikacije i javne displeje. Softverski programeri i istraživači povezuju senzorske podatke sa mobilnim aplikacijama, mapama i javnim panelima kako bi građani mogli da provere kvalitet vazduha u realnom vremenu.
"Način prezentovanja informacija o zagađenju vazduha može biti veoma, veoma komplikovan", kaže dr Schulte, ističući da sirovi podaci nisu dovoljni ako ih ljudi ne razumeju ili ne vide.
Da bi podatke učinili pristupačnijim, tim dr Schulte radi direktno sa pogođenim zajednicama: organizuju školske radionice gde učenici osmišljavaju sopstvene prikaze zagađenja i sarađuju sa lokalnim stanovništvom na projektu AWAIR — sistemu solarno napajanih javnih displeja za prikaz kvaliteta vazduha koji su već postavljeni u nekoliko londonskih naselja.
Šta to znači šire
Ovakvi primeri imaju važnu poruku i za gradove u Srbiji i regionu: kompaktni senzori i otvoreni pristup podacima omogućavaju ciljano delovanje, podizanje svesti i bolje zdravstvene preporuke za ugrožene grupe. Usvajanje sličnih rešenja moglo bi pomoći da lokalne zajednice brže uoče probleme i zahtevaju konkretne politike protiv zagađenja.
I dok tehnologija napreduje, važan korak ostaje da podaci budu jasni i razumljivi svim građanima — tek tada senzori dovode do stvarne promene u zaštiti zdravlja.
Pomozite nam da budemo bolji.
