Studija Lutz Sagera otkriva da su razlike u izloženosti PM2.5 česticama znatno veće među državama nego unutar njih: globalni Gini indeks porastao je sa 0,30 na 0,35 do 2020. godine. Oko 1.000.000.000 ljudi — "gušeća milijarda" — izloženo je prosečnim nivoima PM2.5 skoro 12 puta višim od preporuke WHO, pri čemu skoro polovina živi u Indiji. Iako su Evropa i Severna Amerika smanjile koncentracije, Azija i Afrika beleže porast; nedovoljno finansiranje i slabo praćenje pogoršavaju situaciju.
Zašto su neke zemlje znatno više pogođene zagađenjem vazduha od drugih
NEW DELHI, INDIA - OCTOBER 29: A commuter walks near India Gate amid heavy smog pollution on October 29, 2025 in New Delhi, India. Delhi is once again blanketed by hazardous smog following the Diwali festival, as pollution levels spike to the "very poor" and "severe" categories, with air quality indexes far exceeding safe limits. The crisis, which is driven by firecracker use, emissions, and seasonal crop residue burning has prompted emergency measures like cloud seeding. (Photo by Ritesh Shukla/Getty Images)Getty Images
New Delhi, Indija — Grad je ponovo prekriven gustim smogom posle Diwalija, sa indeksima kvaliteta vazduha koji prelaze bezbedne granice zbog petardi, saobraćajnih emisija i sezonskog spaljivanja useva. Ovaj primer oslikava širi globalni problem: velike razlike u izloženosti opasnim česticama PM2.5 među državama.
Šta pokazuje studija
Studija Lutz Sagera (ESSEC Business School) pokazuje da su najveće razlike u izloženosti sitnim česticama PM2.5 manje unutar pojedinačnih zemalja, a mnogo izraženije između različitih država. Globalni Gini indeks izloženosti PM2.5 porastao je sa 0,30 na 0,35 u periodu od 2000. do 2020. godine, što ukazuje na rastuću nejednakost u tome ko u svetu diše najzagađeniji vazduh.
„Gušeća milijarda“
Autori ističu grupu od oko 1.000.000.000 ljudi — nazvanu "gušeća milijarda" — koji su izloženi prosečnim dnevnim koncentracijama PM2.5 gotovo 12 puta višim od preporučene granice Svetske zdravstvene organizacije od 5 µg/m³. Od te milijarde, približno 479 miliona živi u Indiji, 184 miliona u Kini, 128 miliona u Bangladešu, a 85 miliona u Pakistanu.
Lutz Sager: "Iako su se nivoi PM2.5 smanjili u Evropi i Severnoj Americi, Azija i Afrika beleže rast — razlike među državama su izuzetno velike."
Zdravstveni i finansijski aspekt
Studija takođe naglašava da su zdravstvene posledice zagađenja još neujednačenije nego sama izloženost: veća osetljivost stanovništva (siromaštvo, lošija zdravstvena zaštita, ranjivost) multiplicira štetu. Dr Christa Hasenkopf iz organizacije Clean Air Fund ukazuje da manje od 0,1% globalne filantropije ide na projekte za čist vazduh, dok Afrika dobija tek oko 1% tog iznosa.
Prema proceni Clean Air Funda, ulaganje manje od 100.000 USD godišnje može obezbediti prvu referentnu stanicu za merenje kvaliteta vazduha u jednoj zemlji i pokrenuti dalji napredak u politici i praćenju.
Uzroci i rešenja
Glory Dolphin Hammes (IQAir North America) ističe da ne postoji jedinstven razlog za razlike među državama: u igri su energija i tehnologija proizvodnje, industrijska aktivnost, saobraćaj, urbanizacija, geografija i klimatski uslovi, kao i javne politike i mere kontrole emisija. Emisije prelaze granice i mogu uticati na vazduh stotinama kilometara dalje.
Rešenja zahtevaju dugoročna ulaganja u čistu energiju, strožiju regulativu, efikasne mere za kontrolu emisija i pouzdano praćenje kvaliteta vazduha — posebno u zemljama koje danas dobijaju najmanje finansijske pomoći.
Za Srbiju i region
Iako su glavni žarišta problema u Južnoj Aziji i nekim delovima Afrike, Balkan i Srbija povremeno beleže prekoračenja PM2.5, posebno tokom zimskog perioda i pri temperaturnim inverzijama. Povećanje lokalnog nadzora i ulaganja u čistu energiju i efikasnije ogrevanje može smanjiti izloženost i zdravstveni teret i u našem regionu.
Izvor: adaptirano prema tekstu Forbes.com i navodima stručnjaka iz studije Lutz Sager, Clean Air Fund i IQAir.
Pomozite nam da budemo bolji.
