Požari u južnoj Evropi izazivaju i dalekosežne zdravstvene posledice jer dim sadrži PM2.5 i druge toksične zagađivače koji mogu prodrijeti u pluća i krvotok. Posebno su ugroženi astmatičari, hronični bolesnici pluća, srčani bolesnici, deca i stariji. Stručnjaci iz SZO pozivaju na ciljane smernice, dostupne prostore sa čistim vazduhom i jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora.
Dim šumskih požara u Južnoj Evropi: Zdravstvena hitnost i dugoročne posledice
Wildfire smoke: A health emergency beyond the flames, WHO warns
Požari koji haraju jugom Evrope pretvaraju te sezone u neke od najtežih u poslednjim godinama: masovne evakuacije, uništena infrastruktura i ljudski gubici. Manje vidljiv, ali podjednako ozbiljan efekat je zdravstveni udar izazvan dimom koji se širi daleko od samih žarišta.
„Ovo nisu samo požarni incidenti... ovo je zaista zdravstvena hitnost“, kaže Dorota Jarosinska, menadžerka programa u Evropskom centru SZO za klimatske promene, životnu sredinu i zdravlje, u razgovoru za Euronews Health.
"Ovaj dim iz šumskih požara može putovati stotinama, a ponekad i hiljadama kilometara, narušavajući kvalitet vazduha u oblastima veoma udaljenim od samog požara, uključujući gusto naseljene urbane zone i potencijalno pogađajući veliki broj ljudi."
Dim šumskih požara sadrži mešavinu sitnih čestica i gasova. Najopasnije su veoma fine čestice koje se označavaju kao PM2.5: mogu prodrijeti duboko u pluća, ući u krvotok i izazvati upalne procese u organizmu. Zbog toga dalekosežni efekti mogu trajati i nakon gašenja plamena.
Ko je najugroženiji? Osobe s astmom i hroničnim oboljenjima pluća, ljudi sa srčanim bolestima, deca i stariji su posebno osetljivi. Zdravim ljudima simptomi su često blagi (iritacija grla, curenje nosa, kašalj), ali za rizične grupe izloženost može biti ozbiljna i po život opasna.
Jarosinska upozorava da su javna zdravstvena savetovanja često opšta i ne targetiraju dovoljno one najugroženije. Standardne preporuke — ostanite u zatvorenom, izbegavajte napor — su korisne, ali treba da budu praćene preciznijim uputstvima prema riziku i dostupnosti resursa.
Praktični saveti za građane: držite prozore i vrata zatvorenim kad je vazduh zagađen; izbegavajte spoljašnje aktivnosti i naporan fizički rad; razmislite o maskama sa boljom filtracijom (FFP2/N95) kada je izloženost visoka; koristite klima-uređaje i filtere visoke efikasnosti ili prenosive prečišćivače vazduha ako su dostupni; tražite javne prostore sa uređenim, čistim vazduhom ako kod kuće nemate uslove.
Odgovornost vlasti i zdravstvenog sektora: vlasti treba da obezbede dostupne centre za rashlađivanje i prostore sa čistim vazduhom, posebno za ugrožene i marginalizovane grupe koje nemaju pristup opremi ili informacijama na lokalnom jeziku. Potrebna je i bolja, ciljana komunikacija i aktuelni alarmni sistemi o kvalitetu vazduha.
Jačanje kapaciteta zdravstvenog sektora uključuje obuku zdravstvenih radnika o efektima lošeg kvaliteta vazduha, opremanje ambulanti i bolnica za veću potražnju uzrokovanu zagađenjem i uključivanje zdravstvenih argumenata u lokalne planove upravljanja rizikom.
Zaključak: Dim šumskih požara predstavlja hitnost koja prevazilazi neposredne plamenove — zahteva ciljaniju javnozdravstvenu strategiju, podršku najugroženijima i snažniju pripremu zdravstvenog sistema kako bi se ublažile kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
