Tim WHOI i istraživača sa Universidad de Concepción otkrio je u Atacama (Peru–Čile) brazdi novog rakolikog predatora Dulcibella camanchaca, dugog oko četiri centimetra, koji živi na približno 8.000 m dubine. Genomske i morfološke analize ukazuju da je u pitanju nova vrsta i novi rod. Primerci su prikupljeni 2023. na brodu Abate Molina i konzervirani za dalju analizu. Otkriće podvlači važnost daljeg istraživanja dubokog okeana i širi razmišljanje o uslovima pogodnim za život u ekstremnim sredinama.
Novi predator sa skoro 8.000 m dubine — otkriven rak <i>Dulcibella camanchaca</i> u Atacama brazdi
Otkriven novi rak predatori iz najdubljeg dela okeana
Tim istraživača sa Woods Hole Oceanographic Institution (WHOI) i Universidad de Concepción otkrio je malu, ali izuzetno prilagođenu zver — rakolikog predatora dugačakog oko četiri centimetra koji živi na gotovo 8.000 metara dubine u Atacama (Peru–Čile) brazdi, u takozvanoj hadalnoj zoni.
Novo ime, novo mesto u sistematici
Prikupljena su četiri primerka tokom ekspedicije 2023. godine na istraživačkom brodu Abate Molina. Uzorci su konzervirani zamrzavanjem i potom podvrgnuti morfološkoj i genomskoj analizi. Rezultati pokazuju da nije u pitanju samo nova vrsta, već i novi rod, koji su autori nazvali Dulcibella camanchaca.
„DNK i morfologija jasno ukazuju da je reč o novom rodu, što ističe Atacama brazdu kao endemsku 'vruću tačku' biodiverziteta,“ rekao je Johanna Weston, vodeća autorka iz WHOI.
Kako živi ovaj ‘dubrojski’ predator
D. camanchaca ima bled, skoro providan karapaks i raptorne (hvatajuće) priveske kojima steže i drži plen — druge, manje rakove i beskičmenjake. Iako je dugačak tek oko četiri centimetra, organizam je prilagođen izuzetno velikim pritiscima (red veličina do nekoliko stotina puta većim od pritiska na površini) i potpunom mraku koji vlada u hadalnoj zoni.
Zašto je otkriće važno
Otkriće podseća na to koliko su duboki okeani još uvek nedovoljno istraženi i koliko jedinstvenih, endemskih zajednica mogu da postoje u izolovanim tudžinama kao što je Atacama brazda. Autori naglašavaju da će dalja istraživanja verovatno doneti još nepoznatih vrsta i uvid u prilagodbe organizama na ekstremne uslove.
Povezanost sa istraživanjima svemira
Ukratko, istovremena pažnja javnosti prema svemirskim misijama — poput lansiranja Europa Clipper (14. oktobar 2024.) koje traži tragove mogućeg života ispod ledene kore meseca Evrope — podseća nas da i Zemlja i dalje krije biološke misterije vredne proučavanja. Ako mali predator uspeva da opstane u hadalnim uslovima, to proširuje naše razumevanje gde bi život mogao da opstane i pod drugim ekstremnim uslovima.
„Ovo otkriće naglašava važnost nastavka istraživanja dubokog okeana, naročito u 'dvorištu' Čilea,“ izjavila je Carolina González iz IMO, koautorka studije iz Universidad de Concepción.
Šta sledi? Naučnici planiraju dodatne ekspedicije i analize kako bi bolje razumeli ekologiju, ishranu i razmnožavanje D. camanchaca, kao i stepen endemizma u Atacama brazdi. Javnost i naučna zajednica mogu očekivati nove nalaze koji će obogatiti sliku života u najdubljim delovima okeana.
Napomena: Ovaj članak je prilagođen i sažet na osnovu dostupnih podataka iz studije objavljene u časopisu Systematics and Biodiversity i saopštenja istraživačkih timova.
Pomozite nam da budemo bolji.
