U julu 2025. otkriven je ogroman hladnovodni koralni sistem oko 3.300 stopa (≈1.000 m) dubine u argentinskim vodama, u području od oko 900 km. Ekspedicije na R/V Falkor (too) su zabeležile bogat biodiverzitet, uključujući dominaciju retke vrste Bathyelia candida i oko 40 potencijalno novih vrsta. Pronađeni su znaci oštećenja od ribarskog otpada i moguće trawling aktivnosti, a postoji i rizik od naftnih istraživanja. Naučnici testiraju restauracione metode, poput podloga za larve i 3D-štampanih "veštačkih korala", kako bi pomogli oporavku ranjenih zona.
Ogroman hladnovodni koralni greben otkriven u argentinskim vodama — moguće jedan od najvećih na svetu
Image© 2025 byROV SuBastian / Schmidt Ocean Instituteis licensed underCC BY-NC-SA 4.0
Tim naučnika otkrio je u julu 2025. ogroman hladnovodni koralni sistem oko 3.300 stopa ispod površine (≈1.000 m), u području dužine oko 900 km (≈560 milja) u argentinskim vodama. Nalaz je potvrđen tokom dve ekspedicije na brodu R/V Falkor (too) 2025. i početkom 2026. godine.
Istraživači, na čelu sa biologom Erikom Cordesom, još utvrđuju da li je reč o jednom kontinuiranom sistemu ili nizu povezanih, ali odvojenih lokaliteta. „I dalje me zadivljuje što možemo otkriti nešto ove veličine na našem planetu“, rekao je Cordes, ukazujući na to koliko je okean još nedovoljno mapiran.
Posebnost grebena je dominacija retke vrste korala Bathyelia candida, umesto uobičajene Lophelia pertusa koja često prevladava u atlantskim hladnovodnim grebenima. Greben je dom raznovrsnog života: istraživači su zabeležili staklenu lignju, razgranate zvezde (brittle stars), skvat jastoge (squat lobsters) i približno 40 dubokomorskih vrsta za koje se veruje da su nove za nauku.
„Rekao bih da je to jedno od najživljih i najbujnijih staništa u dubokom moru koje sam video,“ izjavio je dubokomorski biolog Santiago Herrera za Mongabay.
Herrera i tim napominju da je područje takođe aktivna zona ribolova. Hladnovodni koralni sistemi igraju važnu ulogu u cikliranju hranljivih materija (ugljenik, azot), doprinose stvaranju kiseonika i služe kao stanište za vrste od značaja za komercijalni ribolov. Zato zaštita ovakvih grebena ima neposredne posledice po sigurnost hrane i obalne zajednice.
Međutim, tim je pronašao znake oštećenja: zapetljane ribarske strune i drugi otpad u koralima, kao i tragove razaranja koji mogu ukazivati na delovanje otvornim mrežama (trawling). Herrera je dodatno izrazio zabrinutost zbog potencijalnog interesa za istraživanje nafte i gasa u tom regionu.
Restauracija i zaštita
Kao odgovor, naučnici testiraju pristupe prenete iz obnove plitkih grebena: postavljanje podloga na koje se mogu uhvatiti larve korala i upotreba 3D-štampanih „veštačkih korala“ napravljenih od cementa i zdrobljenog koralnog materijala. Cilj je da se podstakne ponovno naseljavanje i vrati fauna u oštećene zone.
Pošto se ovakvi koralni humci mogu formirati hiljadama ili čak milionima godina, šteta u dubokom moru se vrlo sporo popravlja prirodnim putem. Cordes je zaključio: „Ako znamo gde se ovi sistemi nalaze i kako funkcionišu — koliko su krhki ili otporni — možemo bolje planirati aktivnosti kako bismo izbegli štetu ekosistemu od kojeg zavisimo."
Izveštaj o otkriću prvobitno je objavio Mongabay; informacije su prikupljene tokom ekspedicija na R/V Falkor (too) 2025–2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
