Čak I Najdublji Delovi Okeana Nisu Oslobođeni Ljudskog Otpada — Plastika Na Dubinama Do 3.814 m

Novo istraživanje pokazuje da su i najdublji delovi okeana postali deponija ljudskog otpada. U kanjonu Mar del Plata, oko 180 milja od obale Argentine, tim naučnika snimio je prehrambene omote, plastične čaše, najlonske kese pa čak i gumenu čizmu na dubinama većim od 3.800 metara.

Examples of deep-sea litter found in the Mar del Plata Submarine Canyon. (A) Medium-sized plastic wrapper, 2,109 m. (B) Rubber boot, 2,598 m. (C) Food wrapper, 1,920 m. (D) Snack wrapper, 3,231 m. (E) Tissue paper wrapper, 3,814 m. (F) Sediment-filled plastic bag, 3,739 m. (G) Highly degraded plastic fragment, 3,709 m. (H) Nylon cord with a hook, 1,949 m. (I) White plastic cup and bag (arrows), 3,243 m. Scale bars: 10 cm. All images courtesy of Schmidt Ocean Institute/ ROV SuBastian (CC BY 4.0), expedition FKt250712. (Teso et al., 2026, PLOS One, CC-BY 4.0 via SWNS)

Istraživanje i najvažniji nalazi

Međunarodni tim predvođen Danielom Laurettom iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja Argentine zabeležio je zagađenje morskog dna tokom ekspedicije ROV-a SuBastian (Schmidt Ocean Institute), u okviru ekspedicije FKt250712. U studiji objavljenoj u časopisu PLOS One navodi se da su istraživači tokom 10 od 17 zarona identifikovali 29 prepoznatljivih predmeta ljudskog porekla.

A rubber boot found on the bottom of the ocean. (Teso et al., 2026, PLOS One, CC-BY 4.0 via SWNS)

• Pronađeni primeri uključuju: plastične omote (npr. 2.109 m), gumenu čizmu (2.598 m), prehrambene omote (1.920–3.231 m), plastične kese ispunjene sedimentom (3.739 m) i jako degradirane plastične fragmente (3.709 m).
• Najveća zabeležena dubina sa otpadom u studiji iznosila je 3.814 m.
• Iako su većina predmeta bili plastični, pronađeni su i gumeni predmeti, najlonski konopi i delovi ribolovačke opreme.

Interakcija morskog života i posledice

Tim je dokumentovao oko 40 organizama koji bi mogli biti novi za nauku, ali su takođe zabeležene i interakcije između životinja i otpada. Mobile vrste poput rakova imale su prolazne kontakte sa smećem, dok su prilepljene ili stacionarne vrste — kao što su neke vrste zvezdača i korala — često pričvršćivale svoj rast na plastične predmete i ribarske konopce.

Fried noodles wrapper littering the ocean. (Teso et al., 2026, PLOS One, CC-BY 4.0 via SWNS)

Daniel Lauretta: "Dubine okeana i dalje su jedna od najvećih nepoznanica na Zemlji, ali — kako riba pliva, ili kako otpad tone — morsko dno nije daleko od ljudskih uticaja. U proseku su naši okeani samo nekoliko milja duboki, i samim tim nisu izdvojeni od ljudskog delovanja."

Istraživači su zabeležili veću gustinu otpada unutar samog kanjona u poređenju sa okolnim morskim dnom, što ukazuje da geomorfologija kanjona i morske struje funkcioniraju kao prirodni kanal koji skuplja plutajuće i tonuće predmete.

Širi kontekst i implikacije

Ovaj nalaz dopunjava rastuće dokaze da plastika dospeva u sve zone okeana, uključujući i najdublja mesta poput Marijanske brazde, gde je nedavno takođe zabeležen plastični otpad. Tonjenje organske materije je ključno za ekosisteme bez sunčeve svetlosti, ali zajedno sa hranjivim materijama na morsko dno sve češće stižu i štetni antropogeni materijali.

Autori studije pozivaju na intenzivnije praćenje, bolju kontrolu otpada i međunarodnu saradnju kako bi se smanjio unos plastike u okeane i ublažile posledice po dubokomorske ekosisteme.

Fotografije i snimci: Schmidt Ocean Institute / ROV SuBastian (ekspedicija FKt250712). Studija: Teso i saradnici, 2026, PLOS One (CC-BY 4.0).