Mi Goreng Paket Pronađen Na 1.920 m — Plastika U Dubinama Mar del Plata Klisure

U najmračnijim delovima okeana, gde sunčeva svetlost ne dopire, istraživači su naišli na neočekivano poznat prizor: pakovanje instant nudli Mi Goreng ležalo je na stenovitom dnu podvodne klisure. Tokom serije ronjenja upravljanih daljinski 2025. godine, robotizovani ROV SuBastian dokumentovao je razbacani antropogeni otpad u novootkrivenoj Mar del Plata klisuri u Atlantskom okeanu.

Some of the plastic trash found on the seafloor, including food packaging, a rubber boot, and rope. (Schmidt Ocean Institute/ ROV SuBastian, CC BY 4.0, expedition FKt250712/Teso et al.,PLOS One, 2026)

Glavni nalazi

Tim je tokom 17 ronjenja zabeležio ukupno 29 komada ljudskog otpada, od kojih je 27 bilo plastično. Predmeti su pronađeni na dubinama između 1.120 i 3.820 metara. Najupadljiviji nalaz bio je šaren paket Mi Goreng na 1.920 metara, a nešto dublje, na 1.949 metara, nađen je najlonski konopac sa udicom. Među ostalim predmetima bili su ambalaža za hranu, plastične kese, gumenih čizama i odbačene čaše.

A map of the 17 dives. (Teso et al.,PLOS One, 2026)

Gde je otpad stigao i zašto se zadržava

Mar del Plata klisura leži stotinama kilometara od argentinske obale, izvan kontinentalnog praga, na mestu susreta tople Brazilske i hladne Malvinske struje. Takav reljef i strujni režim olakšavaju transport i nakupljanje materijala u kanalu klisure, što objašnjava zašto se otpad zadržava baš u zonama uz zidove i po sredini klisure.

Some of the marine life making a home in the trash. (Schmidt Ocean Institute/ROV SuBastian, CC BY 4.0, expedition FKt250712/Teso et al.,PLOS One, 2026)

Glavni cilj ekspedicije bio je proučavanje bentoske biodiverziteta. Međutim, prisustvo morskog otpada bilo je toliko očigledno da smo smatrali važnim da to dokumentujemo i podelimo sa naučnom zajednicom. — Diego Urteaga, GEMPA

Mogući izvor otpada

Iako je teško pratiti poreklo svakog predmeta, karakter pronađenih objekata — zapetljani konopci, ambalaža za trajnu hranu, gumene čizme — više ukazuje na otpad sa plovila koja rade na moru, posebno ribarskih brodova, nego na urbane izvore. To sugeriše da ljudske aktivnosti na moru imaju velikog udela u zagađenju ovih udaljenih dubina.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Uticaj na dubokomorski život

Na prvi pogled količina otpada u Mar del Plata nije bila naročito visoka u poređenju sa nekim drugim klisurama: na jednoj merenoj transekti gustina je bila ispod tri komada po kilometru, dok su u klisurama povezanima s kopnom zabeležene gustine od 50–80 kom/km. Ipak, čak i mali broj predmeta može imati veliki lokalni uticaj.

Istraživači su zabeležili organizme koji koriste plastične predmete kao novu podlogu — člankonošci na crnoj plastičnoj foliji, morske zvezde i poliheti na plastičnim kesama i uvetima od konopca. Takva kolonizacija može promeniti strukturu lokalnih zajednica i omogućiti transport organizama izvan njihovih prirodnih raspona, ali dugoročne posledice još nisu poznate.

Šta sledi

Autori ističu da 29 evidentiranih predmeta verovatno nije potpuni spisak otpada u klisuri: kamere SuBastian-a mogu propustiti manje ili sedimentom prekrivene predmete. Istraživači planiraju da prošire ankete na druge podvodne klisure duž argentinske obale kako bi bolje procenili rasprostranjenost otpada i mesto Mar del Plata u širem geoekološkom kontekstu.

Rezultati su publikovani u časopisu PLOS One (ekspedicija FKt250712, Teso i saradnici, 2026). Podaci i snimci prikupljeni su zahvaljujući radu Schmidt Ocean Institute i ROV-a SuBastian.

Zaključak: Nalaz pakovanja Mi Goreng na gotovo 2 km dubine je podsetnik da zagađenje plastikom dopire i do najdubljih, najneistraženijih delova okeana. I najmanji ostaci otpada mogu promeniti ekosisteme koje tek počinjemo da razumemo.