COP30 u Belemu, kraj Amazona i deset godina nakon Pariškog sporazuma, nema jedinstvenu temu, ali će dominirati pitanja emisija, finansiranja i očuvanja šuma. Većina država nije blagovremeno dostavila revidovane ciljeve za 2035; oko 65 ih je podnelo, a kineski cilj je izazvao kritike. Finansiranje ostaje sporno — razvijene zemlje su se obavezale na $300 milijardi godišnje do 2035. i cilј od $1,3 biliona iz javnih i privatnih izvora — dok domaćin predstavlja TFFF fond za očuvanje tropskih šuma ($25 milijardi + $100 milijardi privatno). 2024. je zabeležilo rekordno krčenje šuma: 18 fudbalskih terena po minutu.
Drveće, ciljevi i bilioni: Šta je na agendi COP30 u Belemu?
Ovogodišnji klimatski samit Ujedinjenih nacija, COP30, ima snažnu simboliku: održava se u Belemu, nadomak Amazona, i obeležava deceniju od potpisivanja Pariskog sporazuma. Iako konferencija nema jedinstvenu temu, na njenoj agendi dominiraju tri ključna pitanja — emisije, finansiranje i očuvanje šuma — koja će testirati ambicije velikih emitera i spremnost razvijenih zemalja da podrže najranjivije.
Emisije
Planeta ne smanjuje emisije dovoljno brzo da bi se ostvarili ciljevi Pariškog sporazuma. Prema mehanizmima sporazuma, države su obavezne na petogodišnjem ciklusu da podnose ambicioznije ciljeve za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte.
Najnoviji krug obećanja za 2035. trebalo je da bude podnet u februaru kako bi UN imao vremena za procenu pre COP30. Većina država nije ispoštovala taj rok, ali do početka novembra oko 65 država je podnelo revidovane planove. Malo koja obaveza je zaista ambiciozna — posebno su kritike upućene kineskom cilju, dok Evropska unija zbog unutrašnjih nesuglasica još nije usaglasila zajedničku metu, a Indija je takođe bez konačne obaveze.
U Belemu se očekuje oštrija debata i pritisak na velike emitere da poboljšaju svoje ciljeve i predstave jasne planove za sprovođenje.
Novac
Finansije ostaju centralna tačka spora: koliko i kako razvijene zemlje pomažu zemljama u razvoju da se prilagode posledicama klimatskih promena i pređu na niskougljenični razvoj. Na COP29 razvijene zemlje su se obavezale da do 2035. godine obezbede $300 milijardi godišnje za klimatsko finansiranje zemljama u razvoju, što je mnogo manje od procenjenih potreba.
Osim toga, postavljen je i širi, manje preciziran cilj da javni i privatni izvori do 2035. mobilizuju oko $1,3 biliona godišnje. Na COP30 će zemlje u razvoju tražiti konkretnije mehanizme, raspodelu sredstava i jasnije obaveze — posebno za sredstva namenjena adaptaciji (izgradnja obalnih odbrana, otpornija infrastruktura, ranjive zajednice).
Šume
Brazil je domaćinstvo odabrao upravo zbog blizine Amazona — simbolički i praktično mesto za razgovor o očuvanju tropskih šuma, koje igraju ključnu ulogu u ublažavanju klimatskih promena.
Na COP30 biće predstavljen Tropical Forests Forever Facility (TFFF), novi globalni fond koji predlaže nagrađivanje zemalja sa velikim pokrivačem tropskih šuma za očuvanje šuma umesto seče. Cilj je da se prikupi do $25 milijardi od država-sponzora i dodatnih $100 milijardi iz privatnog sektora, pri čemu bi se ta sredstva investirala na finansijskim tržištima. Brazil je već uložio $1 milijardu u fond.
„TFFF može biti korak napred u zaštiti tropskih šuma“, rekao je Clement Helary iz Greenpeace-a, uz napomenu da fond mora biti praćen konkretnim merama za prestanak krčenja šuma do 2030. godine.
Naznake hitnosti potvrđuje i podatak Global Forest Watch-a: razaranje primarnih tropskih šuma dostiglo je rekord 2024. — ekvivalent 18 fudbalskih terena po minutu izgubljeno je, pretežno zbog masovnih požara.
Šta pratiti u Belemu
Ključni momenti će biti politički nastupi svetskih lidera na početku sastanka, tehničke pregovaračke runde naredne nedelje i konkretni predlozi o finansiranju TFFF-a i mehanizmima za praćenje i verifikaciju obaveza. Poseban fokus biće na zahtevima zemalja u razvoju za jasnijim, neposrednim isporukama sredstava za adaptaciju i na pritiscima da veliki emiteri pooštre svoje klimatske ciljeve.
Pomozite nam da budemo bolji.
