OECD je saopštio da su razvijene zemlje u 2024. godini obezbedile rekordnih 136,7 milijardi dolara za klimatsku pomoć državama u razvoju, što je porast od 3% u odnosu na 2023. Sredstva su korišćena za obnovljive izvore energije i jačanje otpornosti na ekstremne vremenske nepogode. COP29 je postavio cilj od 300 milijardi dolara do 2035., ali stručnjaci upozoravaju da je to daleko od potrebnih biliona. Nepouzdanost doprinosa i izuzeci poput kineskog finansiranja ostavljaju otvorena pitanja za 2025. i dalje.
Rekordno klimatsko finansiranje: Razvijene zemlje izdvojile 136,7 milijardi dolara u 2024.
An environmental activist holds a flyer during a protest to urge world leaders to commit to a strong climate finance deal during the United Nations Climate Change Conference (COP29), in Baku, Azerbaijan November 16, 2024. REUTERS/Maxim Shemetov
Brisel, 21. maja — Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) saopštila je da su razvijene zemlje 2024. godine obezbedile rekordnih 136,7 milijardi dolara za pomoć siromašnijim državama u prilagođavanju i ublažavanju posledica klimatskih promena. To predstavlja rast od 3% u odnosu na 2023. godinu.
Na šta su sredstva utrošena?
OECD navodi da su sredstva usmeravana na projekte kao što su širenje obnovljivih izvora energije, izgradnja otpornijih infrastrukturnih sistema i jačanje odbrane od ekstremnih vremenskih nepogoda. Finansiranje obuhvata kako ulaganja tako i tehničku pomoć za planiranje i prilagođavanje.
Kontekst međunarodnih obaveza
Još 2009. bogate zemlje su se obavezale da će do 2020. godine prebacivati 100 milijardi dolara godišnje državama u razvoju radi borbe protiv klimatskih promena — cilj koji je prvi put zvanično dostignut 2022. godine.
Na samitu COP29 2024. zemlje su se dogovorile da povećaju godišnja sredstva za klimatsko finansiranje na 300 milijardi dolara do 2035. godine. Ipak, ekonomisti upozoravaju da je i taj iznos daleko od biliona dolara koji su potrebni za brze i obimne investicije u čistu energiju i zaštitu zajednica u zemljama u razvoju.
Rizici i izuzeci
Podaci za 2025. mogli bi pokazati pad finansiranja nakon što je administracija Donalda Trumpa obustavila doprinose nekim međunarodnim klimatskim fondovima. Takođe, u OECD statistiku nije uključeno međunarodno klimatsko finansiranje Kine, jer UN ne klasifikuju Kinu kao razvijenu zemlju, uprkos njenoj ulozi kao druge najveće svetske ekonomije.
Analitičari i zemlje u razvoju ističu da bez pouzdanih i većih tokova finansijske podrške ne mogu da prihvate ambicioznije obaveze za smanjenje emisija i prilagođavanje klimatskim rizicima.
Rekord iz 2024. predstavlja pomak, ali i podsećanje da je pred međunarodnom zajednicom još veliki posao da obezbedi stabilno i dovoljno finansiranje kako bi se ciljevi klimatske politike mogli ostvariti.
Pomozite nam da budemo bolji.
