COP17 u Ulan Batoru je doneo nove finansijske alate i globalni indeks spremnosti, ali nije uspostavio obavezujući globalni okvir — ključne odluke su odložene do COP18. U 2024. 48% kopna imalo je najmanje mesec dana suše (porast 300% od 1950-ih), dok je već 52% poljoprivrednog zemljišta degradirano. Trenutna ulaganja od 77 milijardi dolara godišnje su daleko ispod potrebnih 355 milijardi.
Dezertifikacija: 878 Milijardi Dolara Gubita Godišnje — COP17 Je Napravio Pomake, Ali Ključne Odluke Su Odložene
Cracked earth from dry desert conditions at Sossusvlei, Namib Desert in Namibia. 20-07-2003. (Photo by: Majority World/Universal Images Group via Getty Images)Universal Images Group via Getty Images
Evropska suša ove godine podvukla je hitnost problema: reke su opale, usevi su oslabili, a požari su harali osušelim područjima. Posledice se već osećaju u prodavnicama — od viših cena do manjih prinosa. Globalna slika je još nabijenija brojkama: dezertifikacija godišnje donosi gubitke reda veličine 878 milijardi dolara, dok suše i degradacija tla već oblikuju bezbednost hrane.
Šta se dogodilo na COP17
Na sastanku UN-a o dezertifikaciji (COP17) u Ulan Batoru vlade su postigle konkretne, ali nepotpune rezultate. Dogovoreni su novi finansijski instrumenti i metodologije za merenje spremnosti na sušu, ali nije uspostavljen sveobuhvatan, obavezujući globalni okvir — ključne odluke su odložene za COP18.
Među postignućima su: fond investicija od A$400 miliona (australskih dolara) koji može podržati otpornost na sušu, novi globalni indeks spremnosti za merenje izloženosti i otpornosti, i veće priznanje uloge pastirskih zajednica u očuvanju pašnjaka. Ipak, ostaje pitanje da li će ovi fragmentarni koraci dovesti do dovoljno brze i obimne akcije.
Praveena Sridhar, Chief Science Officer at Save Soil, during a session at UNCCD COP17 in Ulaanbaatar, Mongolia.
„Priroda neće čekati ove pregovore, i mi takođe ne bismo trebali“, rekao je Praveena Sridhar iz organizacije Save Soil, ističući da se kriza ubrzava brže nego što napreduju pregovori.
Kako to utiče na naš sto
Promene u klimatskim obrascima i degradacija zemljišta već smanjuju prinose: u Evropi su prognoze za kukuruz, soju i suncokret u nekim oblastima i do 14% ispod dugoročnih proseka. U SAD su suše i požari smanjili stado stoke na najniži nivo u 75 godina, što je jedan od faktora koji je podigao cene govedine.
Skaliranje ulaganja je ključ: trenutno se godišnje ulaže oko 77 milijardi dolara u obnovu zemljišta i pripremu za sušu, dok je procena potreba 355 milijardi dolara godišnje. Organizacija Save Soil procenjuje da je oko 52% poljoprivrednog zemljišta već degradirano.
Zašto je zemlja i rešenje
Zdravo zemljište zadržava vodu, skladišti ugljenik i povećava otpornost useva na sušu. Investicije u prakse regenerativne poljoprivrede, očuvanje pašnjaka i obnova zemljišta mogu da usporе proces dezertifikacije, zaštite ruralna primanja i unaprede bezbednost hrane.
BISHAN, CHINA: Farmer Zheng Meifa shows his drought destroyed corn crop and fields caused by over 70 days without rain, near Bishan town, Chongqing Municipality, 20 August 2006. AFP PHOTO/Mark RALSTON (Photo credit should read MARK RALSTON/AFP via Getty Images)
Mark Maslin, profesor Earth System Science na UCL, upozorava: „Zemljišta su osnova globalnog prehrambenog sistema. Ako ih degradiramo previše, suočićemo se sa velikom krizom hrane i rizikom od gladi za mnoge ljude.“
Zaključak: COP17 je otvorio važne mogućnosti — finansijske instrumente i alate za merenje — ali bez jasnog globalnog okvira i dovoljno finansiranja, rizik za proizvodnju hrane i stabilnost cena ostaje visok. Odgovor mora biti brži i ambiciozniji, a rešenje počinje od tla pod našim nogama.
Ovaj tekst je prvobitno objavljen na Forbes.com.
Pomozite nam da budemo bolji.
