Friedrich Merz, lider CDU i kandidat za kancelara, pozvao je Sirijce bez nemačkih dokumenata da se vrate u Siriju ili će se suočiti sa deportacijom, tvrdeći da je rat završen.
Ministar spoljnih poslova Johann Wadephul mu se javno suprotstavio, govoreći tokom posete Harasti i Damasku da uslovi u Siriji i dalje nisu bezbedni za povratak.
U Nemačkoj danas živi oko 1,3 miliona ljudi porijeklom iz Sirije, a krajem 2023. oko 712.000 ih je i dalje klasifikovano kao tražioci azila.
Friedrich Merz, lider CDU i kandidat za kancelara, zatražio je od Sirijaca koji se nalaze u Nemačkoj bez važećih pasoša ili boravišnih dozvola da se vrate u Siriju ili će, kako je rekao, biti suočeni sa deportacijom. Merz tvrdi da je sirijski građanski rat završen i da više nema opravdanja za traženje azila u Nemačkoj.
„Sirijski građanski rat je gotov, nema apsolutno nikakvog razloga da se više traži azil u Nemačkoj i stoga možemo započeti sa repatrijacijama,“ rekao je Merz i dodao da „veoma veliki deo Sirijaca želi da se vrati“ te da će Nemačka pomoći u obnovi zemlje ukoliko se broj povrataka poveća.
Njegove izjave predstavljaju otvoren splet s izjavama ministra spoljnih poslova Johanna Wadephula, koji je tokom posete Siriji ocenio da su uslovi za povratak i dalje daleko od bezbednih. Prilikom posete predgrađu Harasta kod Damaska, Wadephul je istakao: „Ovde, jedva ko može da živi zaista dostojanstven život.“
Nemačka je na vrhuncu migrantske krize 2015. primila oko milion Sirijaca; danas u zemlji živi približno 1,3 miliona ljudi poreklom iz Sirije, od kojih je oko 250.000 rođeno u Nemačkoj. Krajem 2023. oko 712.000 Sirijaca u Nemačkoj i dalje je klasifikovano kao tražioci azila.
Dok su neki Sirijci dobro integrisani i rade u nemačkom društvu, veliki broj ljudi i dalje nema trajni pravni status. Merz navodi da će Nemačka biti spremna da pritekne u pomoć pri obnovi Sirije, ali pod uslovom da se poveća broj dobrovoljnih povrataka — a u suprotnom najavljuje i prinudne mere.
U politici Berlina ovaj spor je izazvao dodatne tenzije unutar vladajuće koalicije CDU–SPD. Tema se dodiruje i drugih pitanja: podseća se i na spor oko uvođenja obaveznog vojnog roka i na kritike da Merzov oštriji kurs prema migracijama služi i političkoj strategiji u odnosu na rastuću podršku desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD).
Merz je ranije doživeo i javni poraz kada je izgubio glasanje o potvrdi za mesto kancelara, što je dodatno pojačalo političku osetljivost njegove pozicije u Bundestagu.
Poruke iz Berlina predstavljaju jasnu poruku jačeg pritiska na one bez uredne papirologije, ali i kontradikcije unutar nemačke politike o tome kada i pod kakvim uslovima će biti omogućeni masovniji povratci. Stručnjaci i organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju da svaka politika povratka mora uzeti u obzir bezbednosne i humanitarne aspekte, kao i individualne slučajeve tražilaca azila.
Napomena: Brojke i izjave su preuzete iz izveštaja o aktuelnim političkim izjavama u Nemačkoj i odnosu Berlina prema sirijskoj dijaspori, stanje na terenu u Siriji može varirati po regionima.
Pomozite nam da budemo bolji.
