Pionirsko ispitivanje: genetski izmenjeni „sunčani” paradajz koji proizvodi vitamin D

Pionirsko ispitivanje: paradajz koji prirodno proizvodi vitamin D

Britanski Quadram Institut pokrenuo je ViTaL‑D, prvo ljudsko ispitivanje u kojem će 76 učesnika sa niskim nivoom vitamina D konzumirati supu od genetski izmenjenog paradajza koji pri izlaganju UV‑svetlu proizvodi vitamin D. Cilj studije je da se proveri može li takav paradajz povećati nivo vitamina D u krvi jednako efikasno kao dodaci ishrani.

Kako je paradajz napravljen

Paradajz je razvijen u John Innes Centru. Istraživači su „isključili” jednu molekularnu komponentu u plodu tako da, kada se izloži UV‑zračenju, biljka počinje da generiše vitamin D. Proces je opisivan kao pristup preciznog uređenja (gene editing), a ne tradicionalne GMO metode.

Regulativa i etika

Studija je odobrena od strane spoljnog etičkog komiteta i sprovodi se u okviru engleskog Precision Breeding Act, koji olakšava razvoj i prodaju biljaka dobijenih metodama uređivanja gena ako su promene slične prirodnim varijantama. Projekat podržavaju državna sredstva i Biotechnology and Biological Sciences Research Council.

Mogući javnozdravstveni i ekološki efekti

Profesor Martin Warren iz Quadram Instituta navodi da oko jedan od pet ljudi u U.K. ima nizak nivo vitamina D — stanje koje slabi kosti i mišiće i češće se javlja kod dece, starijih osoba, ljudi tamnije kože, trudnica i dojilja. Istraživači smatraju da bi hranom obogaćenom ključnim nutrijentima moglo da se smanji oslanjanje na suplementaciju i unapredi javno zdravlje.

„Zovemo to skrivena glad… Hrana obogaćena nutrijentima može poboljšati javno zdravlje i smanjiti zavisnost od pilula,” rekao je Warren.

U izjavi, Department for Environment, Food and Rural Affairs ukazao je na potencijal tehnologije: povećanje bezbednosti hrane, smanjenje upotrebe pesticida, veći prinos i bolja otpornost useva, uz podršku višemilionskih ulaganja.

Širi kontekst

Ovakve inovacije uklapaju se u širi trend unapređenja prehrambenih sistema: smanjenje ekološkog otiska đubriva, razvoj vertikalne i zatvorene poljoprivrede koja štedi vodu i zemljište, kao i napori da se smanji bacanje hrane (prema Feeding America, u pojedinim delovima sveta 30–40% hrane se baca svake godine). Više ciljnih ispitivanja moglo bi doprineti proizvodnji biljaka koje daju veću nutritivnu vrednost po žetvi i manje zavise od uvoza dodataka ili fortifikacije.

Ograničenja i sledeći koraci

• ViTaL‑D je mali, rani klinički probni projekat fokusiran na bezbednost i efikasnost; potrebna su dodatna ispitivanja pre široke primene.
• Prenošenje iste tehnike na druge biljke (npr. brokoli, kupus) može biti složenije i zahtevati više istraživanja.
• Ako se potvrdi efikasnost, istraživači očekuju da bi „sunčani paradajz” mogao stići na tržište u naredne ~tri godine, uz dalju regulativnu i komercijalnu proveru.

Profesorka Cathie Martin iz John Innes Centra postavila je i retoričko pitanje: „Da li zaista želimo da život bude samo niz pilula?” — poruka koja ističe želju da hranom rešavamo nutritivne manjkavosti. Ipak, naučnici i regulatori naglašavaju potrebu za oprezom i transparentnim proverama.

Zaključak: ViTaL‑D predstavlja zanimljiv i potencijalno značajan korak ka upotrebi preciznijih poljoprivrednih tehnologija za poboljšanje nutritivnih svojstava hrane. Ipak, potrebno je više dokaza, šira ispitivanja i jasan regulatorni okvir pre nego što takvi proizvodi postanu deo svakodnevne ishrane.