Tim sa Univerziteta Queen’s u Belfastu analizirao je ~500 patoloških repnih pršljenova hadrozura iz Severne Amerike, Evrope i Rusije i pronašao ponavljajući obrazac vertikalno-do-ukošenih oštećenja na spinoznim nastavcima. Istraživači pretpostavljaju da su ta oštećenja mogla nastajati tokom parenja, kada mužjak vrši pritisak na ženku, pri čemu mnogi primerci pokazuju znake zarastanja. Ako se hipoteza potvrdi, takvi prelomi bi mogli pomoći u identifikaciji ženskih jedinki i otvoriti nova pitanja o razlikama među polovima kod dinosaurusa.
Prelomi na repu otkrivaju pol dinosaurusa? Novo istraživanje hadrozura
Prelomi na repu otkrivaju pol dinosaurusa?
Novo istraživanje tima sa Univerziteta Queen’s u Belfastu i međunarodnih saradnika ukazuje na mogućnost da se pol nekih dinosaurusa, tačnije hadrozura, može zaključiti iz specifičnog obrasca preloma na repnim pršljenovima.
Palеontolozi decenijama nastoje da razlikuju mužjake i ženke među dinosaurima, ali to je trenutačno teško jer fosili retko čuvaju neposredne pokazatelje pola. Ova studija donosi novi, oprezan, ali zanimljiv trag.
Šta su istraživači našli?
Istraživanje, kojim je koordinisao Filippo Bertozzo (sada u Institutu prirodne istorije u Briselu) i objavljeno u časopisu iScience, zasnovano je na analizi približno 500 patoloških repnih pršljenova hadrozura iz Severne Amerike, Evrope i Rusije. Autori rada su takođe Eileen Murphy, Gareth Arnott i Alastair Ruffell.
Korišćenjem statistike i računarskih simulacija, tim je utvrdio ponavljajući obrazac oštećenja: vertikalno do ukošeno loma i oštećenja na vrhovima spinoznih nastavaka repnih pršljenova. Oštećenja su često pokazivala znake zarastanja, a kod nekih primeraka evidentni su i ponovljeni prelomni tragovi.
Moguće objašnjenje: povrede pri parenju
Autori predlažu da su takva oštećenja mogla nastati kada bi mužjak tokom parenja vršio vertikalni pritisak na spinozne nastavke ženke — što bi, ako se potvrdi, omogućilo da jedinke sa ovim povredama budu identifikovane kao ženke. Slični obrasci ponašanja i povreda zapaženi su i kod nekih modernih vrsta (npr. morskih lavova, određenih kornjača i ptica) gde reproduktivno ponašanje može dovoditi do povreda.
„Bio sam začuđen zapažanjem. Viđao sam sličan obrazac i kod drugih vrsta, ali obično samo na pojedinačnim pršljenovima. Ovde su prelomi bili jasno koncentrisani u gornjem delu repa, bez širenja ka vrhu,“ rekao je Filippo Bertozzo.
Ideju o vezi između takvih povreda i parenja prvi je ranije izneo kanadski paleontolog Darren H. Tanke, koji još od 1979. prikuplja ostatke hadrozura u Dinosaur Provincial Parku (Alberta). Tanke je već 1989. predložio objašnjenje za sličan obrazac, ali je tada nedostajalo dovoljno širokih podataka da hipoteza bude robustno potvrđena — što nova studija sada delimično obezbeđuje.
Oprez i dalje neophodan
Autori podvlače da, iako su rezultati snažni i dosledni među vrstama i lokalitetima, alternativa poput povreda u borbama (intraspecifične agresije), slučajnih nesreća ili drugih ponašanja ne može biti potpuno isključena bez dodatnih dokaza. Dalja ispitivanja, uključujući analizu polnih markera u kostima ako su dostupni i ponašajna poređenja sa živim vrstama, biće potrebna da bi se hipoteza o reproduktivnom poreklu povreda čvršće potvrdila.
Zašto je ovo važno? Ako se pokaže da su oštećenja pouzdan indikator ženskog pola, paleontolozi bi mogli konačno identifikovati mužjake i ženke kod fosilnih uzoraka, što bi otvorilo nova pitanja o seksualnom dimorfizmu, ponašanju i socijalnoj strukturi dinosaurusa.
Izvori i saradnici: studija objavljena u iScience; Filippo Bertozzo (Institut prirodne istorije, Brisel), Eileen Murphy, prof. Gareth Arnott i Alastair Ruffell (Queen’s University Belfast); ranija zapažanja Darrena H. Tanke-a.
Pomozite nam da budemo bolji.
