Neočekivani mraz i obilne kiše u pokrajini Ordu značajno su smanjili prinose lešnika — poljoprivrednici prijavljuju gubitke blizu 50% roda. Pošto Turska obezbeđuje skoro 73% svetske proizvodnje lešnika, pad od oko 40% može dovesti do rasta cena od približno 30%. Međutim, državno regulisane otkupne cene u Turskoj znače da vinovnici gubitaka često neće videti odgovarajuću kompenzaciju, što ugrožava prihode proizvođača.
Veliki udarac za lešnike: mraz i obilne kiše uništile prinose u Orduu — šta to znači za proizvođače i tržište
Poljoprivrednici u Turskoj zvone uzbunu nakon neočekivanog mraza
Neočekivani mraz u kombinaciji sa obilnim kišama ozbiljno je smanjio prinose lešnika u pokrajini Ordu, jednom od najznačajnijih regiona za ovu kulturu u Turskoj. Prema izveštaju Fresh Plaza, proizvođači procenjuju da su izgubili blizu polovine očekivanog roda.
Porast globalnih temperatura pomera cvetanje lešnika ranije u godini, što ih čini podložnijim kasnim mrazevima. Kada se na to nadovežu jaki pljuskovi i nepovoljni uslovi, velike površine mogu ostati bez prinosa, što dovodi do hitnih problema za gazdinstva koja često rade sa vrlo malim maržama.
Uticaj na globalno tržište
Prema podacima FAO-a, Turska obezbeđuje skoro 73% svetske proizvodnje lešnika. Fresh Plaza navodi procenu da pad prinosa od oko 40% može podići cene na tržištu za približno 30%. Takav šok u ponudi ima direktne posledice za prerađivače, proizvođače čokoladnih i konditorskih proizvoda, kao i za potrošače.
Zašto proizvođači možda neće profitirati
Ipak, porast svetskih cena ne znači automatski i veće prihode za turske proizvođače. U Turskoj postoje državom regulisane otkupne cene koje su često niže, pa proizvođači mogu dobiti manje novca uprkos većoj vrednosti lešnika na tržištu. To dodatno ugrožava prihode porodičnih gazdinstava i lokalnih ekonomija.
Mere za ublažavanje i dugoročna rešenja
Poljoprivrednici i istraživači rade na raznim pristupima kako bi smanjili rizik od sličnih gubitaka:
- kratkoročne zaštitne mere (npr. sistem za prskanje vodom, vetrogeneratori i odgovarajuća agrotehnika na terenu);
- diverzifikacija useva i uvođenje otpornijih sorti kroz istraživanje i razvoj;
- poljoprivredno osiguranje i državne podrške koje mogu ublažiti ekonomske šokove;
- dugoročno smanjenje emisija gasova staklene bašte kako bi se stabilizovali klimatski uslovi i smanjio rizik od ekstremnih vremenskih pojava.
Zaključak: Pad prinosa u Turskoj može imati široke posledice na globalno tržište lešnika i na prihode lokalnih proizvođača. Potrebne su i hitne mere zaštite na terenu i strateške, dugoročne politike prilagođavanja klimatskim promenama.
Napomena: Brojevi o procentu smanjenja prinosa i mogućem rastu cena potiču iz izveštaja Fresh Plaza i podataka FAO-a navedenih u originalnom članku.
Pomozite nam da budemo bolji.
