FAO i WMO su u aprilu upozorili da rastuće temperature na kopnu i moru remete svetsku proizvodnju hrane i da je snabdevanje "gurnuto na ivicu". U najtoplijim regionima radnici mogu biti sprečeni da rade na otvorenom i do 250 dana godišnje, što narušava lance snabdevanja i lokalne ekonomije. Prinosi kukuruza, pšenice i pirinča već opadaju, a stočarstvo trpi zbog pada proizvodnje mleka i zdravstvenih rizika za životinje. Stručnjaci pozivaju na hitnu adaptaciju poljoprivrede i smanjenje emisija kao ključnu dugoročnu zaštitu.
Gurnuto Na Ivicu: Ekstremna Toplota Preti Svetskom Snabdevanju Hranom
Photo Credit: iStock
U aprilu su Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetska meteorološka organizacija (WMO) zajednički objavile upozorenje da rastuće temperature na kopnu i moru već narušavaju proizvodnju hrane širom sveta.
Izveštaj upozorava da bi svetsko snabdevanje hranom moglo biti "gurnuto na ivicu" i poziva na hitne mere za ublažavanje posledica ekstremne toplote.
Radnici i bezbednost na terenu: U najtoplijim regionima — uključujući velike delove Indije i Južne Azije, tropske oblasti Afrike i delove Centralne i Južne Amerike — poljoprivrednici bi mogli biti sprečeni da bezbedno rade na otvorenom i do 250 dana godišnje. To direktno ugrožava dobrobit radnika, remeti lance snabdevanja i slabi lokalne ekonomije.
Uticaj na stočarstvo: Ekstremne vrućine već utiču na proizvodnju mleka: krave muzare daju manje mleka, koje može imati i niži sadržaj masti i proteina. Svinje i živina su posebno ranjive jer se ne mogu znojiti, što ih izlaže riziku od oštećenja organa i ozbiljnih zdravstvenih problema pri visokim temperaturama, prema izveštajima magazina The Guardian.
Uticaj na useve: Prinosi osnovnih žitarica — kukuruza, pšenice i pirinča — već su opali u regionima pogođenim ekstremnom toplotom. To je posebno zabrinjavajuće imajući u vidu da veliki deo svetske populacije zavisi od ovih useva, dok se očekuje da će temperature i nadalje rasti.
Bez prilagođavanja, ekstremna toplota će smanjiti prinose useva i stoke, primoravajući da se sve više zemljišta pretvara u poljoprivredno zemljište kako bi se održala proizvodnja hrane.
Ovu ocenu dao je Richard Waite, direktor inicijativa za poljoprivredu u World Resources Institute, ističući da je hitna podrška poljoprivrednicima i skaliranje rešenja koja povećavaju produktivnost uz održivost ključno. Istovremeno, dugoročno najefikasnija zaštita ostaje smanjenje emisija koje pokreću klimatske promene.
Šta dalje? Potrebne su kombinovane mere: investicije u hladniju i otporniju infrastrukturu, prilagođene agrotehničke prakse, bolja zaštita radnika na terenu i globalne klimatske politike koje smanjuju emisije stakleničkih gasova. Posledice su već prisutne i mogu imati dugoročne implikacije na dostupnost i cenu hrane širom sveta.
Pomozite nam da budemo bolji.
