Dik Čejni, bivši ministar odbrane i potpredsednik SAD, bio je jedan od glavnih arhitekata politike koja je dovela do invazije na Irak i širenja "rata protiv terora". Iako je vojna kampanja brzo svrgnula režim Sadama Huseina, posleratna okupacija se pokazala kao katastrofa — sa problemima u bezbednosti, upravljanju i ljudskim pravima (skandal Abu Ghraib). Dugoročne posledice uključuju pojavu IS, povećan iranski uticaj u Iraku i ogromne ekonomske troškove, koji se i danas osećaju.
Dik Čejni i Pandorina kutija rata protiv terora: nasleđe koje i dalje trese region
Dik Čejni: uloga u formiranju 'rata protiv terora'
Dik Čejni bio je ministar odbrane u administraciji predsednika Džordža H. V. Buša tokom Operacije Pustinjska oluja, a kasnije potpredsednik SAD u mandatu Džordža V. Buša. Čejni, koji je preminuo u 84. godini, često se opisivao kao moćna i uticajna figura u američkoj politici — neko ko je, kako su govorili, bio svojevrsni izvršni direktor (COO) administracije.
Argument za invaziju i tvrdnje o WMD
„Jednostavno rečeno, nema sumnje da Sadam Husein sada poseduje oružje za masovno uništenje. Nema sumnje da ih gomila da bi ih koristio protiv naših prijatelja, naših saveznika i protiv nas.“
Ove izjave iz 2002. bile su deo retorike koja je opravdavala invaziju na Irak. Kasnije se ispostavilo da tvrdnje o postojanju oružja za masovno uništenje nisu tačne, ali one su posluživale kao ključni povod za rat.
Brza vojna kampanja, neuspešna okupacija
Vojna intervencija bila je iz američke perspektive brza i odlučna: za oko 20 dana koalicione snage su stigle do Bagdada. Međutim, posleratna okupacija pokazala se kao katastrofa — sa problemima u bezbednosti, upravljanju, privredi i obezbeđivanju osnovnih komunalnih usluga.
U mnogim gradovima, poput Faludže i Ramadija, nemiri su počeli vrlo brzo, a koalicione snage su se mučile da uspostave i održavaju red. Kritičari tvrde da su američke snage bile zbunjene ili nedovoljno senzibilne za društvene i političke odnose u Iraku.
Abu Ghraib i debate o metodama ispitivanja
Skandal mučenja u zatvoru Abu Ghraib, s fotografijama zlostavljanih zatočenika, zatekao je javnost i narušio moralni kredibilitet SAD. Među pritvorenima bio je i Hajdar Sabar Ali (pritvorenik broj 13077), koji je opisao batine i zlostavljanja tokom pritvora.
Istovremeno, Čejni je javno osudio počinioce skandala, ali je branio i strože tehnike ispitivanja, poput water-boarding tehnika, koje mnogi stručnjaci smatraju mučenjem.
Dugoročne posledice: od IS do iranskog uticaja
Jedna od najozbiljnijih posledica invazije bila je pojava i uspon Islamske države (IS/ISIS), koji se razvio u uslovima nestabilnosti tokom i posle okupacije. Kasnije su, uz angažman SAD i koalicije, snage uspeli da smanje teritorijalni uticaj IS, ali društvene i političke posledice ostale su duboke.
Takođe, rat i zbacivanje režima promenili su regionalne odnose — Iran, koji je ranije bio neprijateljski nastrojen prema Bagdadu, stekao je znatniji uticaj u Iraku.
Ekonomija i troškovi
Prema istraživanju Brown Universityja, projekat Costs of War, sukobi nakon 11. septembra 2001. ocenjeni su na oko $8 biliona troškova za SAD. Dugoročne ekonomske posledice, uključujući i rast državnog duga koji doseže oko $38 biliona, predstavljaju dodatno opterećenje za američku ekonomiju.
Zaključak: nasleđe s podelama
Dik Čejni nije jedini odgovoran za sve posledice američkih intervencija na Bliskom istoku, ali je bio ključna figura čija su rešenja i odluke ostavila dubok trag. Njegova uloga u formiranju politike koja je dovela do invazije na Irak i šireg "rata protiv terora" ostaje tema žestokih debata — političkih, moralnih i istorijskih. Posledice tih odluka i danas oblikuju bezbednosne, političke i ekonomske realnosti regiona.
Pomozite nam da budemo bolji.
