Nemačka pokreće „Rückführungsoffensive“ — plan za povratak ili deportaciju do milion tražilaca azila

Nemačka pokreće „Rückführungsoffensive“ — plan za povratak ili deportaciju do milion tražilaca azila

Kada je Angela Merkel 2015. otvorila granice za oko milion izbeglica, to je postalo simbolom "Willkommenskultur" — politike dobrodošlice. Deset godina kasnije novoimenovana vlada na čelu sa Friedrichom Merzom predstavila je strategiju nazvanu „Rückführungsoffensive“, koja treba da poveća broj povrataka osoba sa azilnim statusom u zemlje porekla.

Brojke i ciljevi

Vlada cilja na oko do jednog miliona ljudi, pri čemu se kao najveće grupe pominju približno 700.000 Sirijaca i 400.000 Avganistanaca sa statusom u Nemačkoj. Strategija kombinuje podsticaje za dobrovoljne povratke i strože pravne mere protiv onih koji odbiju da odu.

Šta program nudi — "šargarepa"

Državni program dobrovoljnih povrataka nudi jednokratnu isplatu od do 1.000 € po osobi (maksimalno 4.000 € po porodici), uz dodatnih 200 € za putne troškove po odrasloj osobi i 100 € za maloletnike. Program pokriva i troškove avionske karte i medicinske troškove u naredna tri meseca. Za Avganistance zaglavljene u susednim zemljama — npr. oko 2.000 u Pakistanu — navodi se ponuda i do 6.500 € da odustanu od zahteva za azil.

Iako veb-sajt programa upozorava na "veliki broj prijava" i produženo čekanje, izveštaji medija pokazuju da je do sada malo ljudi prihvatilo ponudu: prema podacima koje je objavio tabloid Bild, samo 2.869 Sirijaca je iskoristilo šemu — oko 0,4% Sirijaca sa statusom.

Šta sledi ako se ponude odbiju — "štap"

Vlada planira i oštrije mere: povećanje kapaciteta centara za pritvor migranata, izgradnju novih pritvorskih blokova u šest saveznih pokrajina koje ih sada nemaju, i zakonske izmene koje bi omogućile trajni pritvor ili trajno kažnjavanje za azilante koji počine teška krivična dela, uz mogućnost deportacije umesto dugogodišnje kazne.

U koalicionom sporazumu predviđa se i ukidanje prava na besplatnu pravnu pomoć u određenim slučajevima kako bi se ubrzali deportacioni postupci.

Reakcije i sporenja u vlasti

Mere izazivaju oštre reakcije organizacija za ljudska prava koje upozoravaju da vraćanje Avganistanaca u zonu pod kontrolom talibana može izložiti ljude riziku mučenja i smrti. U vladajućoj koaliciji postoje razilaženja: kancelar Merz tvrdi da je Sirija sada dovoljno bezbedna za povratke, dok je ministar spoljnih poslova Johann Wadephul javno ocenio da Sirija i dalje nije sigurna, ukazujući na razaranja i težak položaj civila.

Politički protivnici optužuju Merza da koristi migracionu politiku kako bi smanjio podršku krajnje desnoj Alternativi za Nemačku (AfD). Istovremeno, pojavljuju se sumnje u sposobnost koalicije da sprovede sve planirane mere zbog unutrašnjih sukoba oko drugih tema.

Citati:
"Građanski rat u Siriji je završen, više nema razloga za traženje azila u Nemačkoj," rekao je kancelar Merz. Sa druge strane, ministar Wadephul je izjavio da u mnogim delovima Sirije "malo ko može da vodi dostojanstven život".

Zaključak: "Rückführungsoffensive" predstavlja značajan zaokret u nemačkoj politici prema migrantima — kombinaciju stimulativnih mera, pritiska i pravnih reformi — koja će oblikovati unutrašnju i spoljnu politiku Nemačke i verovatno imati posledice po migracione tokove širom Evrope.