Studija iz Alberte (Kanada) otkriva da dve vrste narandžastih lišajeva češće rastu na mestima sa većom gustinom fosilnih kostiju. Istraživanje, objavljeno u Current Biology, beleži „eksponencijalno povećanje” kolonizacije lišajeva na bogatim ležištima ironstone-a. Autori predlažu da avioni, dronovi i sateliti mogu pratiti spektralni opseg tih lišajeva i usmeravati paleontologe ka obećavajućim lokalitetima — uz napomenu da su potrebne dodatne kalibracije i provere.
Mogu li narandžasti lišajevi otkriti fosile dinosaurusa iz svemira?
Mogu li narandžasti lišajevi otkriti fosile dinosaurusa iz svemira?
Decenijama su tragači za fosilima primećivali neobične narandžaste naslage na izloženim kostima dinosaurusa. Nova studija iz zapadne Severne Amerike potvrđuje da određene vrste narandžastih lišajeva zaista češće kolonizuju izložene dinosauruske kosti, što može pomoći pri pronalaženju bogatih ležišta fosila pomoću vazdušnog ili satelitskog snimanja.
Šta su autori pronašli?
Istraživači koji rade na poznatom lokalitetu u Alberti (Kanada) izmerili su kolonizaciju lišajeva u tri mikro-ležišta kostiju bogata ironstone-om (gvožđastim stenom). Utvrdili su da se dve vrste narandžastih lišajeva uočeno češće razvijaju tamo gde je gustina fosilnih kostiju najveća. Kako navode u časopisu Current Biology (2025), posmatrali su „eksponencijalno povećanje kolonizacije lišajeva sa rastućom gustinom fosila”, što sugeriše da lišajevi mogu služiti kao indikator produktivnih ležišta.
„Eksponencijalno povećanje kolonizacije lišajeva sa rastućom gustinom fosila koje smo uočili... potencira upotrebu lišajeva kao indikatora produktivnih ležišta kostiju.” — Current Biology (2025)
Kako bi to moglo da funkcioniše iz vazduha ili iz svemira?
Umesto da arheolozi i paleontolozi pojedinačno pretražuju teren ili čekaju slučajne nalaze, mogli bi se koristiti avioni, dronovi ili satelitski snimci da se detektuje spektralni opseg boje koji karakteriše ove narandžaste lišajeve. Takva tehnologija omogućila bi brzo pretraživanje velikih, udaljenih i nepristupačnih područja, usmeravajući terenske ekipe direktno do najperspektivnijih lokacija.
Ograničenja i oprez
Iako su rezultati obećavajući, autori i stručnjaci upozoravaju na ograničenja: boja lišajeva može varirati zbog klimatskih uslova, vrste podloge i sezonalnosti, a iste vrste lišajeva mogu rasti i na drugim izloženim stijenama koje ne sadrže fosile — što može dati lažno pozitivne rezultate. Potrebne su dodatne studije, kalibracija spektralnih modela i verifikacija na drugim lokalitetima i tipovima stena pre nego što se metoda široko primeni.
Zašto je ovo važno?
Ako se potvrdi i usavrši, ovaj pristup mogao bi značajno da ubrza pronalaženje fosila, smanji troškove i rizike terenskih ekspedicija i omogući sistematsko traganje u regijama do kojih je teško stići kopnenim putem.
Izvor: Pickles, B. J. i saradnici, Current Biology (2025). Priča prvobitno objavljena u Nautilus.
Pomozite nam da budemo bolji.
